Морам! Због тога што си копиле!
Ја… Ја не могу…Не сме да буде!
Цркла дабогда! Плачи! Нек студен
жиле ти смрзне где су пробиле!
Други те нису желели, кћери!
Други! Умукни! О, само скапај!
Урлај! Док не поцрниш се дери!
Шта је! Одједном треба ти капа?!…
Мрзим те! Мрзим! Ћути, ругобо!
Немам ја кога чекати с тобом!
Добро је, ту смо, надомак… Нико
неће те чути! Због тебе груди
натекле су ми… О, Боже, лудим…
Зашто ме боли рана толико?
Само што пре да завршим с овим…
Пашћу… Ох… Нек се смире болови!

Све ми се врти! О, мајко мила…
О, мајко моја, једина, драга…
Мајчице моја… Где ми је… Ја га
понесох од куће… Оставила
заједно с ножем сам… У торби је…
Где сам? Што сам на земљи? Како ме
боли! Шта ово из мене лије…
Мокра сам… Боли… Мокра… А, коме
требам оваква, Боже! Мој Боже!…
…Бебице! Где си да… О, не можеш
ти умрети ми! О, бебо моја….
О, чедо моје… О, заплачи се!
О, још си топла… Дâ мајка сисе…
Још ти од крви овај увојак…
Моје крви… А, мене зар лишен!…

О, Боже драги, хвала ти, дише!
Па, ја ни име ти не наденух!
О, бебо, ручкај… Имаће мајка
за тебе увек! Ти ћеш ме крај кад
дође ми… А, дотад ћеш у жену
стасати… Како ћу да те зовем?
О, срећо моја, очи отвори!
Повуци… Ево, узми од ове…
Зар су ти моје груди злотвори?
Не, немој, мила… Не да се хладиш…
Не, преклињем те! Не, Бога ради!
Не, ако желиш да твоја мати
мртва међ живима не буди се.
О, ти се буди… О, мој мирисе!
Немој на свеће ми мирисати!
Да барем још у утроби оста,
дане што освану ми пакостан.

Нунала мајка сунашце своје…
За кратко га је на груди свила.
У дан кад иње се као свила
на трепавице спустило ројем.
Једна је мајка једино дете
сузама први пут окупала.
Ломећи небо да му исплете
дах међу својим. Десни си палац
слила ми с другим и трећим прстом,
ти, кћери моја, што заспа чврсто.

Нунала мајка сунашце своје…
За кратко га је на груди свила.
У дан кад иње се као свила
на трепавице спустило ројем.
Једна је мајка једино дете
сузама први пут окупала.
Ломећи небо да му исплете
дах међу својим. Десни си палац
слила ми с другим и трећим прстом,
ти, кћери моја, што заспа чврсто.
Устани, мило, тек дочекано…
Устани, смилуј се на крвника,
птицо, што песму не зачу никад…
Нека ме свежу са овим даном
кад сунце спустила сам камену
и успаванком те не оденух.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име