Праху рова зинулог воском да затрудни,
поглед ти је избраздан година копитом…
И грч се натовио резом који буја.
Зариће се ускоро под дојке ти – блудних
језици што букнуће из гротла олуја,
у предео питом.
Туђим гласом кључаше вриска твојих уста…
Ту подземље безумља још не прогна Бога.
О, предивни призоре што претходиш муку,
војске вас над гомилом где нико не уста,
с душом коју гониће дивљи да развуку,
јер труп вам би поган…
Хладног сунца између прстију од воде,
јеси ли се најела корубе од плесни…
Благословен који се дотаче ти рита.
Поруб неба твог је злом туђим неизбоден.
О, каква је свирепост испред тебе скрита
међу неневесним.
Земљо рова зинулог воском да затрудни,
где подземље безумља још не прогна Бога…
Благословен који се дотаче ти рита!
Ускоро се зариће под дојке ти блудни…
О, каква је свирепост испред тебе скрита
и предео поган!
.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „У(з)даси“.
