Предивни мој благослове,
смрћу крлетку ти исплех.
Гле, од сунца поста ми плех
на ком свако ми је зло већ.
Постељо ми даривана
када анђеле раскућих.
Тражиће ме у обући
змије крвавих табана.
Последње ми уточиште!
Тридесет је пута кован
грех мој! Зар ме помилова?
Идем ти док за мном пиште.
Молитво уместо моје,
постељица је – небеса.
Оно што осетих – јесам!
Појем – завојем где спојен.
*
Предивни мој благослове,
Постељо ми даривана,
Последње ми уточиште,
Молитво уместо моје!
Појем – завојем где спојен.
Идем ти док за мном пиште
змије крвавих табана…
Будно свако ми је зло већ!
.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Уточишта“.
