Поезија неће променити ништа
али ће је сви писати
свратишта
постаће речи
мати је гледала губилишта
и чедо како јечи
затим се кидала душа
(извлачише је нечим)
и нико не завришта
само су земља и небо могли стати
у крвоток згрушан
и тешко више ишта
.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Угинулим травама“.
