Под каменом светим, од колевке голим…
У бисеру вере, на питомом кршу…
Тамјаном и крстом увио сам душу,
Над моштима којим за опроштај молим…
*
У светлој тишини, пред истине огњем
Што ми савест пече и изједа очи,
Ја поглед и главу, исто ћу да погнем,
Опет, кад се к’ Небу усудим да крочим…
*
За зрно спасења и Ћивота парче,
Грумен питког сунца и јестиве земље…
Постиђен… Крај Твојег узглавља постеље,
Откривене душе, над гресима плачем…
.
Из књиге песама – КУГЕ (2012)
