Измири ме с оцем, Оче…
Сине, помири са сином…
Нек опрости мати, Мати!
Режах на све њих, заточен,
бес кад стане ме тргати…
А, једино
њихов јесам у векове.
И све би̂ ми даровано…
Јер ништа не беше моје…
Само руке човекове…
Где Бог грехом ми предвојен…
И тамјаном.
Први ћу им у сусрете,
бивајући од њих млађи…
И мрамор, замор… Жамор јак
свих у које сам уплетен.
Боже, у мени пронађи
праскозорја.
*
Измири ме с оцем, Оче…
Јер, све би̑ ми даровано…
И мрамор, замор… Жамор јак.
Режах на све њих, заточен,
чекајући праскозорја
под тамјаном.
.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Оцу и сину“
(Шапати).
