Зовем се ***** *****, из ********* сам. Имам тридесет четири године, имам сина од четири године. Имам проблема са зависношћу, био сам наркоман осам година.

Почео сам да користим наркотике након доласка из војске. Упознао сам се са неким будућим пријатељима, с којима сам осетио неку блискост. Ту смо се почели виђати и дружити нон-стоп. Друг који је отишао у иностранство, враћао се и донео је са собом количину наркотика, коју је оставио на чување код мене, с обзиром да ја једини из тог друштва никад нисам био осуђиван, никад нисам имао проблема са законом. Наркотици су били код мене и они су их постепено узимали. Нисам се проналазио тад, тренутно у тим наркотицима, нити сам желео да их користим. Једноставно, видео сам како полако свако од њих временом тоне, како узимају кредите, како продају кола и како губе послове, како су полако почели да губе неко своје ја и да се све више и више уплићу у тај проблем са дрогама. Некако су ту почели да губе и те неке добре особине које су имали раније, почели су да робују све више тој навици. Негде сам видео колико уствари тај проблем може да буде велики и мислио сам за себе да то мени никад не може да се деси и да ми се неће десити. Мислио сам, ако и кренем са узимањем истих да ћу моћи то да исконтролишем и да нећу себе увалити у толики проблем.

Ту сам временом и ја сам почео да конзумирам наркотике. Мислио сам да сам способан да исконтролишем ту навику и мислио сам да нисам у проблему.

Након неких годину дана узимања истих, полако сам почео да увиђам да сам већ негде скроз променио неки начин живота. Ту сам, затим, како је количина дроге почела да се смањује и како смо остајали без наркотика, кренуо да тражим исте. Међутим, такав квалитет једноставно више нисам нигде проналазио. Плаћао сам по неким нереалним ценама, куповао, покушао сам да нађем сличан или приближан квалитет наркотицима које сам конзумирао. Међутим, све је то било онако, доста нечисто и није имало исту чистоћу као наркотици с којима сам кренуо да се дрогирам.

Затим сам упознао неку другу врсту дроге, која је у односу на дрогу којом сам почео да се дрогирам потпуно била онако, сушта супротност. Пружила ми је ту неки привидни мир и то ме је некако одма заробило и кренуо сам  да се проналазим у тој дроги. Понео ме је тај хедонистички осећај и кренуо сам једноставно да све дубље и дубље тонем у тај проблем. Кренуо сам да купујем велике количине дроге и како сам полако губио новац и гасио рачун за рачуном, ту сам већ почео да прибегавам манипулацијама и разним онако неделима, у смислу да сам манипулисао.

Од породице сам, она је наравно прва која страда ту, узимао јако велике своте новца, продао плац, винограде, тако некретнине. Једноставно, манипулисао сам да бих имао довољно да купим, да обезбедим себи наркотике. Временом, како сам кренуо да се проналазим у тако тим неким стварима, схватио сам све некако тако олако и почео сам некако да све гледам неким искривљеним погледом. Нисам за себе мислио да грешим, све остале сам доживљавао као људе који не знају и нисам их доживљавао као део себе. Игнорисао сам потпуно и породицу и људе којима је било стало до мене. Нисам уопште марио за њихово ни здравље, ни њихову љубав, нити сам умео да испоштујем неке њихове савете и искрене и добре жеље. Једноставно, проналазио сам смисао, проналазио сам заједнички језик радије са људима попут мене, тј. са наркоманима.

Са њима сам много лакше комуницирао, док са сопственом породицом и људима нисам могао нити да разговарам нормално, нити сам имао било шта заједничко, осим ако ми није требало нешто од њих и ако нисам могао да их искористим. Нису ми били довољно добри ни за шта, а камоли за неки искрен разговор и за неке заједничке активности. Једноставно, мислио сам за себе да сам бољи од осталих и нисам нашао за сходно да се осврћем на људе око себе и породицу.

Са девојком с којом сам се забављао, она је такође била у проблему са дрогом, имао сам некако највише тога да поделим. С њом сам онако саживео целу ту причу, јер сам је познавао и пре конзумирања дроге и увек смо имали о чему да причамо. Почели смо и да се виђамо и да малтене живимо заједно, тако да само, након неког времена забављања, добили и сина. У њој сам видео ту неку утеху и она ми је била све, а заправо били смо у истом проблему. И она и ја смо на исти начин, често од наших породица које су нормално највише испаштале, поготово од њеног покојног оца, моје покојне бабе и деде, узимали велике количине новца и куповали дрогу.

Једноставно, имао сам проблема и са понашањем. Нисмо марили ни за шта друго осим тога да обезбедимо себи да имамо довољно новца и дроге, мада смо имали и дроге и новца и није нам то било потребно. Али, морали смо тако да манипулишемо наше како бисмо имали што више. Родила се у нама та нека жеља, похлепа, били смо превише ушли у све то и једино смо видели смисао у новцу и конзумирању дроге. И тако…

Једноставно, у таквом међусобном односу то наше није могло да потраје. Првом приликом, када је она хтела да се одвикне од свега тога, након нашег договора да престанемо заједно, ја сам, наравно, већ имао на уму да то изманипулишем. Нисам желео да станем, нисам ни могао, нисам видео то као решење проблема, нити сам размишљао да сам у неком проблему, да би морао да престанем са узимањем истих. Почео сам, дакле, и њу саму да лажем и да манипулишем. Тотално сам је запоставио и нисам желео да имам више неких додирних тачака с њом. Јер једноставно, временом сам почео да размишљам, да се осећам угрожено. Сматрао сам да она хоће да одузме један мој начин живота, што ми је тад било јако несхватљиво и непојмљиво. Трудио сам се максимално да је игноришем и да немам више никакве везе с њом. Тако да сам полако почео да се затварам у себе и након тога почео сам да конзумирам наркотике све више и више. Дошло је, већ до те мере да моји, једноставно, када су схватили да ја то радим, нису знали шта ће и како ће да се изборе са тим. Сазнали су за Заједницу Земља живих преко интернета и од тог тренутка некако сам стао са конзумирањем дрога.

Стигао сам у Заједницу након три недеље апстиненције. Ту сам онако, полако почео да долазим себи и препознавао сам неке своје грешке.

Заједница као таква има сопствени неки програм и овде човек креће сам од себе и креће негде од неког почетка, од тих неких основних правила, кроз која креће да открива своје недостатке и почне да учи све некако изнова. Једнставно, пред човеком се тада отварају неки нови погледи. Све оно за шта сам мислио да сам сигуран и мислећи за себе да размишљам на неки отворен и исправан начин, схватио сам, заправо, да сам у некој заблуди и почео сам да крећем негде од сопствених мана и од самога себе. Ту сам, кроз радне обавезе, прво, а затим и кроз личне обавезе, почео да увиђам да сам ја, уствари, пун неких недостатака и почео сам да гледам на неке ствари много реалније. Морао сам да се изборим са самим собом и неким сопственим недостацима на начин који нисам схватао раније.

Почео сам да размишљам о стварима које ми раније нису биле битне. Човек кад крене да примећује ситнице и кад почне да цени и поштује скромност и неки начин живота који је раније представљао неку небитну страну живота, почне једноставно да се бави самим собом и да буде захвалан на сваком проведеном тренутку. Самим тим, човек очекује много мање од живота и доста реалније размишља и живи, на начин на који је једноставно потребно да се живи.

ИЗВОР: Архива Заједнице „Земља живих“

Опремио: Давор Сантрач

Објављено: 14.05.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име