Ево стојим на вратима и куцам (Откр. 3, 20). Господ куца на двери твога срца. Зашто не слушаш? Зар ти је свеједно? Или си до те мере заокупљен несрећама и невољама овога живота? Можда Му не отвараш зато што ти се чини да те је Он некад нечим увредио? Можда мислиш да те Бог из неког разлога мрзи? Грешиш! Апостол Павле нас уверава: Бог не гледа ко је ко (Рим. 2, 11).
Реч Божија се не мења ево већ две хиљаде година. Она ће бити иста до последњег дана живота људи на овој земљи, и сачуваће се у вечности. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове (Јевр. 13, 8). Бог се у наш живот меша како би нам подарио светлост и слободу, а од нас жели само искрено покајање и живу веру. Ако му се у потпуности поверимо, преобразиће нас и учинити светима.
Бог је дошао и стао пред врата твоје душе, Он куца и моли да Му отвориш. Он хоће да уђе и да ти подари своју благодат, да твоју тугу претвори у радост. Ако за то не мариш, значи да у теби живи и господари велики „шеф“ – твоје „ја“.
Хајде да се загледамо дубље у своју душу. Не живи ли у њој и даље стари човек греха? Можда ми просто нећемо да дирамо своје самољубље, свој егоизам?
Боже, колико смо лицемерни чак и сами пред собом! Толико желимо да наш „духовни подвиг“ буде прихваћен, и толико смо обузети тиме, да не можемо да поднесемо чак ни присуство благодати у себи. А све зато што нећемо да изгубимо ни дарове Божије, ни свој комфор. Мало Христа, мало света. Но, то није хришћанство, то је фарисејство. Христу можемо да дамо или све, или – ништа.
Док сам још био дечак, дошао сам на своју прву исповест, и мој приснопамјатни духовник ми је рекао: „Бог ће се старати о теби, друшкане, као да на читавом белом свету нема више ни једног човека“. Прошло је много, много година, и ја сам се на делу у то уверио. Бог се заиста стара о свима и о свакоме посебно; Бог хоће да све просвети и спасе.
Стога немојмо да очајавамо. Док смо још живи, постоји нада на милост Божију и на спасење. Потребно је само пожелети. Замолимо Господа за милост и праштање, обратимо се Његовој љубави и трпљењу. Затражимо од Њега право покајање, стрпљење и живу веру. И ако смо честити макар према себи самима, ако смо свесни своје грешности и признајемо је, светлост ће доћи, доћи ће Христос: Ја Сам светлост свету; ко иде за Мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота (Јн. 8, 12). И Он ће нас исцелити и спасити.
Књига: За свет који нестаје три сузе покајања и наде – Протопрезвитер Стефан Анагностопулос
