Бог у сваком тренутку промишља о нама, брине се о нама, бави се нашим спасењем.

„Али, ја тренутно страдам, мучим се, мучи ме болест, бол, животна невоља“, рећи ће неко. Да, одговара Црква, али управо то страдање означава то да се Бог бави тобом и твојим спасењем. „Али, мучим се, боли ме (душа, тело)!

Да, одговара Црква, зато што нас неретко боли када се Бог својом милошћу прикосне наше душе, нашега живота да би нас подстакао на покајање. Божији додир понекад осећамо као миловање, а понекад као бол, у зависности од тога шта у себи треба да исправимо. Понекад Бог жели да нашу душу учини истанчанијом, други пут – да одсече из наше душе нешто што је сувишно, трећи пут – да искорени из нас наш егоизам, да омије нашу врлину да би она постала још чистија, да би засијала. Када те нешто доли, то значи да се Бог бави тобом, да си достојан тога да се Бог бави тобом.

То је велика част. „Да ли то значи да ми Бог даје ћушку да би ме исправио
Па шта и ако ти даје ћушку А ти целивај руку Божију, која те ћушка да би те исправила! Васпитна ћушка од Бога је и добра и корисна за нас. Па и родитељи покаткад лупе васпитну ћушку своме детету, и ако је то на његово добро, дете
ће доћи к себи и постати тога свесно. И нико својим родитељима на томе не замера, већ им благодари. Важно је само да ћушка никада не буде дата услед родитељске нервозе, љутине или иживљавања на детету. А Бог нас никада ћушка зато што је љут, нервозан или осветољубив, већ ради нашег духовног буђења, исправља, спасења. Зато, када страдамо, немојмо плакати, још мање роптати, већ благодаримо Богу за све.

 

Из књиге Духовни живот у свету без Христа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име