Како је прекрасно посаветовати и исправити некога, а да се притом са њим не посвађаш! Како је добро када човек само по твом погледу или изразу лица схвати шта желиш да му кажеш, када осети твоју љубав и када ти одговори љубављу. И куда год да оде од тебе, он ће ти се вратити зато што ће га доброта твоје душе призвати да се врати. Тако можемо помоћи другима да измене на боље свој живот, а да притом не вршимо никакав притисак на њих.
Како је дивно када нас нико не присиљава да радимо нешто што нам се не ради, нарочито у вери! Како је дивно када се у цркви осећамо слободно и када се подвизавамо из љубави према врлини., говорећи: „Зар да будем толико неблагодаран Господу Који све види, све зна, a Који ме не кажњава већ ми даје толике године живота, исчекујући стрпљиво моје покајање, Који ми непрестано пружа нове и нове прилике да пројавим своју љубав, да постанем бољи човек? Не, нећу Му бити неблагодаран, благодаран! Подвизаваћу се из љубави према Њему!“
Наш Бог је добар и милостив. Он није окрутан судија који застрашује, злоставља и присиљава људе да чине оно што они неће, који им прети ужасним казнама уколико му се не повинују у потпуности и који им се сурово свети за њихове преступе. Бог Живи није такав, Исус Христос Богочовек није такав.
Своју супругу или супруга или своју децу треба да васпитаваш љубављу и личним примером, стрпљиво, благо, без вршења психолошког притиска на њих, без икаквог застрашивања и претње.
Из књиге Духовни живот у свету без Христа
