Слеп од лепоте, без даха, гледам је,
малено здање крај Газиместана.
Искра Божанска у њу је уткана.
Гесло опомиње – НЕМА ПРЕДАЈЕ!
И када крену да бришу сећање
и када везивно распара се ткиво,
с вером у срцу положићу живот.
Нек остане деци занавек предање.
Слеп од лепоте, без даха, гледам је,
док тихи ромор са неба се чује.
Подижем барјак и багри поручујем:
док траје најезда, Срб се не предаје!
