Мироточац Србске земље освећени
Што награду славе од Господа прима
Љубитељ Атоса врта Богомајке
На небу засија међу Анђелима
Оставивши круну и земаљска блага
Он пође стопама свога Саве сина
И у Студеници лик монашки прими
Испуњен љубави и светих врлина
Гледали су старца како по Атону
Обилази браћу и дарове носи
Себе не штедећи Господа славећи
Дивни откос вјере са радошћу коси
Отаџбину своју и власт предао је
Иштућ Богомајки да је она штити
И убрзо име њему прочуло се
Јер га љубав вјера и нада окити
Задужбине зида и Христа прославља
Слушајући дивни јецај он је звона
Душом одлетио у Царство Небеско
Симеон подвижник и украс Атона
Из моштију Светог потекло је Миро
Пуно благодатне силе исцељења
Показујућ да је Господ прославио
Вјерног трудбеника на путу спасења
И сад Студеница задужбина света
У којој монашки почео је живот
Чува бесцен благо и благодат неба
Његов чудотворни освећени Кивот
Благослов Божији на народ излива
Он што темељ србске државности створи
А живот заврши у монашком чину
Благодатни старац на Атонској гори
И са неба своје Србе благосиља
Испуњен радошћу и небеске славе
Симеон подвижник украс рода Србског
Отац милога нам Светитеља Саве
Сава и Симеон пут су показали
Роду нашем грешном до царства вјечности
Па моле Господа Христа Васкрслога
Да гријехе роду Србскоме опрости
Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске Православне Цркве, химнограф и српски народни епски пјесник
