Далеко од своје мајчице Домаје
Ка Господу пође душа Мученика
У том јутру тужном за Србски род цио
Мученички сконча Николај Владика
Он који Господа Христа свједочаше
Прогањан затваран и напаћен био
Вјенац вјечне славе и награду с неба
За вјерност је Богу од Христа примио
Најмилије чедо Цркве Светог Саве
И Златоуст нови Светог Православља
Васкрслог Господа са свима Светима
У Небеском Царству заувијек прославља
А блиставим сјајем душа обасјана
Николаја дивног Божијег човјека
Најсјајни дијамант небеске Србије
Њен отац Владика и примили дека
Благосиља Српчад што му име славе
И што молитвама душу им напаја
Епископа Жичког и Свеправославног
Рода нашег милог Светог Николаја
Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник
