Ој пољано пространа Крновска
Ти си љуцко разбојиште била
У вријеме турскога земана
Љуцком си се крвљу напојила
А у доба и у наше врјеме
Крв се твојим пространством пролила
Једне војске која на превару
Животом је истину платила
А судба је задесила црна
Због вјерности Богу краљу роду
Те рафалом из брацких пушака
Са крвљу је платила слободу
На том мјесту ђе вукови вију
Разносаху врани кости њине
А ране су морали да крију
Бранитеља палих Отаџбине
Они чији то синови бјеху
Што су младим животом платили
Јер су вјерни своме команданту
И знамењу Часног Крста били
У то злобно послератно доба
Не бјеше им мрамора нит гроба
Тек чобани чувајући стада
Кроз јаруге и пусте гудуре
Уз омаре од буковог хлада
Оглодане нађоше чутуре
На једно их мјесто сахранише
Те Лобања прозвало се Глава
И од тога пира крвавога
Још увијек људе хвата страва
Одмарајте кости намучене
Кад тамјана нек вам душу блажи
Ево дошло ново је вријеме
Ви још увјек стојите на стражи
Нек свијећа пламен освијетли
Ваше душе страдале невине
Ви сте примјер часни и свијетли
Пострадали за част Отаџбине
Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник