Треба знати да богатство само по себи подразумева стваралаштво и благослов. Због тога не смемо да једнострано приступамо овом питању тумачећи погрешно поједнине јеванђелске одломке и наводе. Најпре треба рећи да је већ на почетку Бог благословио човека да „свему створеном да име“, као и да „овлада земљом“, радећи и чувајући је.
Посматрајући у овом контексту послепадно стање човеково, где он „у зноју лица свога“ обрађује земљу, видимо да је стваралаштво мера односа човека према свему створеном. И уз то стваралаштво неминовно иде и иметак и стицање богатства. Тако да речи о томе да је „лакше камили проћи кроз иглене уши него ли богатом спасти се“, треба потпуније разумети. Овде се не говори о томе да Бог презире човеково стваралаштво и богатство, него је реч о томе да човек, будући оптерећен богатством и богаћењем, може да одступи од животне пуноће у произвођачко-потрошачку истрошеност. Дакле, Бог никога не одбацује унапред, човек се одваја од Бога под теретом сопствене несигурности; Бог не кажњава стваралаштво, него се ми трошимо свођењем свега у нагон за стицање, будући оптерећени сталним страхом од губитка и нестајања. Сви тако постајемо једни другима супарници и противници, а свима нама је Бог само партнер од кога нешто чекамо, па колико Он да, толико му љубави и вере узвратимо. Може ово некога збунити, може неко рећи да он то не чини, и добро је ако је тако, али размотримо мало боље све своје мисли, жеље и поступке. Шта ћемо видети? Нажалост, видећемо да смо у много чему ниспутили на беспуће сумње и бесмисао самоодржања, претварајући све у трагичну борбу за опстанак. Све смо свели на бројке и цифре, не видимо једни друге од тих сувишности, и сви смо под истим теретом, неко има више а неко мање богатства, код свих су неповерење и несигурност у истој мери велика оптерећења. Онда остаје отворено питање о томе ко је заиста богат, а ко сиромашан. Шта је мера једног и другог? Да ли иметак, или стање? Да ли се мери тиме ко мало има, а задовољан је, или ко има много или мало, свеједно, а незадовољан је? Засигурно је да је мера богатства стање слободне личности, никако то не могу бити цифре. Такође, нерад и нестваралаштво не могу бити добре мере, јер благословено богатство почива на раду и мудром управљању, са уважавањем другога и његовог стваралаштва и потреба.
Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић
