На данашњи дан, на велики хришћански празник, се родио и упокојио, теолог и филозоф, архимандрит, а сада и светитељ отац Јустин Ћелијски
С обзиром да је рођен на Благовести, на крштењу је добио име Благоје. Све до његовог деде Алексе, породица Поповић била је кроз најмање седам узастопних колена свештеничка. У крилу такве породице млади Благоје је прошао школу домаћег хришћанског васпитања и православне побожности. Са 14 година почео је да изучава Јеванђеље. Волео је светог Јована Златоустог и молио му се целог живота.
После четири разреда основне школе у Врању, завршио је деветоразредну београдску богословију Светог Саве, где је за професора имао горостасног Николаја Велимировића.
Двадесетогодишњи Благоје, по благослову митрополита изгнане Србије Димитрија, монашки постриг примио је у православној цркви у Скадру, и то на дан Светог Василија Великог, на Нову 1916. годину. Тада узима монашко име Светог Јустина Мученика и Философа.
Похађао је богословске студије у Петрограду, а затим у Оксфорду, да би се по завршетку рата и студија у Енглеској, вратио у Србију и постао наставник Богословије у Сремским Kарловцима. Одатле је убрзо отишао на Атински универзитет где је успешно докторирао.
Током Другог светског рата отац Јустин делио је судбину српског народа и Српске Цркве. Живео је по скривеним српским манастирима. После рата је истеран са универзитета и прогањан од стране комунистичке власти. Протеран је из Београда, без пензије, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао је манастире у којима је боравио, али нигде није смео дуго да остане. Тек 1948. године на позив тадашње игуманије, отац Јустин одлази у женски манастир Ћелије код Ваљева. Ту је живео у кућном притвору до смрти 1979. године.
Доживео је да га чак и његови Врањанци прогоне и да се непријатељски опходе према њему. Чак му је 1964. године тадашња власт срушила породичну кућу, иако се он томе противио. Након тога никада више није дошао у свој родни град.
Сахрањен је крај манастирске цркве у Ћелијама.
Одлуком Светог архијерејског сабора Јустин Поповић је 2010. године канонизован у ред светитеља Српске православне цркве.
Његове мошти су пренете у цркву манастира Ћелије 2014. године.
Наша светила пред предстолом Божијим!
Слава Богу за наше светитеље којим нас је обдарио! ☦️