Нисмо ми ти који смо тражили и пронашли Бога, већ је Бог први к нама дошао и пронашао нас и даровао нам живот вечни и веру православну хришћанску. Ми у Православљу не трагамо ни за каквим новим откровењима, нити их измишљамо, већ примамо оно што нам се дарује, оно што је већ откривено и истинито. Христос је учинио први корак. Он нам је дошао, пронашао нас у мраку, Светлост је ушла у таму, Бог нас је нашао и даровао нам спасење. Бог је учинио први корак, учинио је оно што ми нисмо били у стању: како смо могли да нађемо Бога када смо слепи? Христос је дошао к нама, слепима и болеснима, нашао нас и обасјао нас лицем Својим. И у томе је суштинска разлика између Православља и свих осталих религија. Све остале религије су људско кретање ка Богу, а Православље је кретање Бога ка људима.
Ми не схватамо да је управо у томе величина нашега Православља, а то не схватамо јер смо егоисти, горди због своје припадности Православљу. Зато и говоримо: “ Ми смо православни, благо нама, тешко свима другима!“, уместо да кажемо: „Слава теби, Господе што си нам даровао да будемо православни!“. Велика је част, дар и радост бити православни Хришћанин! Душа ти миомирише од печата дара Духа Светога, миропомазао те је свештеник који те је крстио. Примио си благодат Светога Крштења, просвећења Свете Тројице, Божијих Дарова. Али, тај дар је и задатак и одговорност. Најважније од свега јесте да вера није пасивно стање или звање, већ кретање, напредовање и узрастање у Богу коме неће бити краја.
Из књиге- Живот у свету без Христа
