Тренутно на српској хип-хоп сцени, један од најпознатијих и најпопуларнијих састава су двојац Бигру и Паја Кратак.
Овај двојац се бави музиком већ неколико година. Први албум су избацили пре осам година, а данас су њихови концерти међу најпосећенијим дешавањима широм Србије али и Балкана.
За портал „Чудо“ имали смо прилику да обавимо разговор са Милошем Грубором.
Ви сте један од најпопуларнијих музичких састава у Србији, како као млађи људи успевате да се изборите са популарношћу?
Надам се да се добро носимо… у суштини наша популарност није превелика иако је истина да постоји а терет је сразмеран томе. Мислим и надам се да се добро носимо, нисмо полетели.
Постоји много младих људи којима сте ви на неки начин узори, шта њима преносите као неку најбитнију поруку путем ваших песама?
Већина песама које радимо су да кажем шаљивијег карактера тако да некад суштинске поруке и нису баш толико очигледне. Трудимо се да у песмама пренесемо љубав коју осећамо према нашем крају, према другарима и браћи са којима смо одрастали.
Притом Паја (Павле Јанковић алијас Паја Кратак) и ја смо као браћа, што публика примећује.
Тако да наша најважнија порука јесте волите ближње и негујте братски однос.
Често вас можемо видети у храмовима наше цркве, на Светим Литургијама, да ли можете нешто рећи о вашем узрастању у цркви?
Паја и ја идемо већ неколико година редовно на Свету Литургију у нашу парохијску цркву Рођења св. Јована Крститеља на Вождовцу. Ту имамо изузетан однос са свештеницима нашег храма оцем Вуком Матијашевићем и оцем Сашом Глишићем.
Што се мене тиче, моја породица је верујућа, отац и мајка су се увек трудили да на прави начин уз пуно љубави мом брату и мени приближе литургијски начин живота. Са Пајом је то мало другачије, он је сам направио преокрет у свом животу и његов напредак на том пољу уз Божију помоћ је огроман.
Нас двојица смо данас кумови, Павле је кумовао на венчању мојој супрузи и мени.
Изузетно ми је драго кад се видимо и на Литургији и то додатно јача наш однос.
Да ли причате на ту тему са људима који вам чине публику? Чини се да све више младих данас одлази у храмове на Свету Литургију…
Да, све више младих је у црквама и то ми је изузетно драго. Препознају нас…На пример имали смо концерт у Загребу, сутрадан смо отишли тамо на Свету Литургију у нашу цркву. Исто смо практиковали и у Тивту, Источном Сарајеву, Будви, Новом Саду…и доста људи нам је прилазило након Литургије. Трудимо се да разговарамо са свима, дотакнемо се и духовних тема. Са многим људима из наше парохијске цркве смо се упознали и спријатељили.
Често идете на поклоничка путовања на Косово и Метохију, какви утисци преовладавају после таквих путовања?
– Носимо утисак који се не може описати речима. Саветујемо све младе који су у прилици да обиђу Косово и Метохију, да не пропусте. Велике наше Светиње су тамо и драго ми је да смо добар део њих обишли.
Огроман утисак је оставила и енклава Ораховац, чији су већински део становништва дечица, која су увек насмејана и срећна, без обзира на сурове услове за живот. Невероватно је колико наш народ доле има љубави за све који долазе да их посете. Велики поздрав за сву браћу и сестре са Косова и Метохије.
За крај овог разговора нека порука за читаоце портала „Чудо“
– Радујте се!
