Грег је провео године проучавајући православље иза решетака, што га је учинило гладним да искуси пуноћу вере када је изашао из затвора. Послат је у мали град у централној Калифорнији на условну слободу. Живео је у групној кући и имао је довољно новца за храну. Али за Грега, приоритет број један био је проналажење духовног дома. Без аутомобила и са само Гугл мапама да га упуте, Грег је узео низ аутобуса и препешачио две миље до локалне православне парохије, где је доживео своју прву Божанску литургију. Један човек из парохије га је срдачно дочекао и упитао како је научио о Православљу. Грег је оклевао, али је признао да је за то сазнао у затвору. Човек је одговорио да су многи људи тако чули за православље. Он је са Грегом обишао цркву и упознао га са парохом који му је дао нафору.

Јецам сад док схватам љубав и прихватање које су ми ни за шта дати.”

ГРЕГОВО ПИСМО ПРАВОСЛАВНОЈ ХРИШЋАНСКОЈ ЗАТВОРСКОЈ СЛУЖБИ:

„Драга породице из ОЦПМ,

заиста сам захвалан за све информације и материјале које ми је ваша служба омогућила док сам служио казну и радујем се наставку преписке у годинама које долазе.

У време док вам пишем ово писмо, шеснаест дана сам у Санта Терези и добро сам. У програму сам ресоцијализације. Живим у заједничком становању са станарином плаћеном до априла. Пријавио сам се за здравствено осигурање и када почнем да радим могу да останем овде колико год желим за 100 долара месечно.

У недељу, 20. децембра, сам одлучио да потражим православну цркву и „дођем и видим“( Јован, 1). Још увек нисам знао ни кад почиње литургија, ни аутобуске линије док сам шетао ка аутобуској станици чврсто решен да нађем Пут, Истину и Живот.

Литургија је већ почела и тек нешто пре причешћа сам стигао у храм. Након богослужења, пришао ми један човек и питао ме јесам ли нови парохијан. Рекао сам му да јесам.  Питао ме јесам ли нов у Православљу и први пут у православном храму, на шта сам се на тренутак замислио и процењивао ситуацију. Благост у његовим очима омекшала ми је срце и рекао сам му да сам православље упознао у затвору.

Није часио ни трена и одговорио ми је да су многи људи православље открили у затвору.Питао ме желим ли да видим унутрашњост храма, на шта сам му рекао да бих волео. Упознао ме са оцем Мајклом који ми је дао нафору.

Упознао сам многе нове људе, укључујући попадију, супругу оца Мајкла. Питали су ме шта ме је довело у Санта Терезу и мало сам застао пре него што сам одговорио да сам био затвореник. Рекли су ми да је то потпуно у реду и да је православље пуно покајаних грешника.

Ухватио сам аутобус и одшетао кући размишљајући о ономе што сам управо доживео. Изненадило ме што су ме људи потпуно прихватили иако сам доскора био робијаш.

Јецам сад док схватам љубав и прихватање које су ми понуђене. Можда нисам планирао, али сам стигао кући….

У Христу ваш,

Грег

Затворски стручњаци кажу да ће затвореник имати веће шансе да успе на слободи ако пронађе духовни дом. Године проучавања Православља у затвору кроз књиге, иконе и писма које је обезбедио ОЦПМ „центрирале су” Грега на слободи, јер су га учиниле одлучним да доживи Православље у стварном свету.

Православна вера није аутоматски призната као верска конфесија у свим затворским установама широм САД. Ово признање је кључно, јер без њега православни свештеник веома тешко улази у затвор и служи Свете Тајне и Службе. Један од најважнијих аспеката службе ОЦПМ-а је да се залаже за поправне установе широм Сједињених Држава како би се признала православна вера.

ИЗВОР:https://theocpm.org/ocpm-stories-greg/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 11.05.2022.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име