Име Хенријете Лакс, сиромашне црнкиње из Вирџиније, уписано је у медицинске уџбенике, а њене “бесмртне” ћелије су деценијама коришћене у изузетно важне медицинске сврхе. Ко је Хенријета Лакс чију је стогодишњицу рођења свет обележио ове године?

Овој Афроамериканки из сиромашне породице пореклом из Вирџиније, која је расла на плантажама дувана, дијагностификован је канцер цервикса почетком 1951. године, када је имала 30 година. Лечила се у „Џонс Хопкинсу“ пошто је то била најближа болница која је примала пацијенте Афроамериканце. Лекар Хауард Џонс је приликом прегледа узео узорак израслине са Хенријетиног цервикса и послао га у патолошку лабораторију где је убрзо утврђено да је реч о ћелијама рака, малигном епидермоиду.

Упућена је на зрачење, а током третмана узета су јој још два узорка ћелија и предата америчком научнику немачког порекла Џорџу Ото Геју. Ото Геј је баш у то време основао Лабораторију за културе ткива и осмислио неколико апарата који су помогли лабораторијском узгоју ћелија, па је почео да „узгаја“ ћелије канцера из Хенријетиног цервикса.

За разлику од претходних покушаја узгоја ћелија које је успевао да одржи у животу само неколико дана, Геј је открио да поједине Хенријетине ћелије непрекидно бујају и не умиру након неколико деоба, па је њиховим размножавањем успео да створи линију ћелија. У октобру 1951. године Хенријета Лакс је умрла од рака који је метастазирао по читавом организму, али се њене ћелије настале из узорка ткива и данас непрекидно размножавају, живе и умиру у лабораторији. Ланац ових ћелија постао је бесмртан – одржава се деценијама и познат је као ХеЛа линија ћелија.

Осим што је сам податак о узгоју бесмртних ћелија фасцинантан, суштина њиховог узгајања је да се користе за бројна медицинска тестирања. Оне су, на пример, у наредним годинама послужиле да се направи вакцина за дечју парализу, која је на њима тестирана. Затим, ХеЛа ћелије су биле прве људске ћелије које су успешно клониране 1955. године, а у то време већ су биле у масовној производњи и истраживачи су их све чешће потраживали. Коришћене су за испитивање сиде, ефеката разних лекова и хемијских супстанци, затим рака и низа других болести.

Захваљујући њима, научна заједница је дошла до око 11.000 патената и узгојено је до данас, процењује се, око 20 тона ХеЛа ћелија. Иако чак није познато ни где је тачно гробно место где је Хенријета Лакс сахрањена, на накнадно постављеном надгробном споменику записано је да ће њене бесмртне ћелије заувек наставити да помажу човечанству.

Џорџ Ото Геј је такође умро од рака. Према подацима из књиге Ребеке Склут „Бесмртан живот Хенријете Лакс“, када су лекари покушали да га оперишу, захтевао је од њих да сачувају делић ткива јетре захваћен канцером како би га узгајао и сачувао за истраживања као нову линију ћелија. Међутим, лекари га нису послушали, а током операције закључили су да је рак толико метастазирао да пацијента није било могуће оперисати.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име