Пре готово два миленијума Сингидунум је био важан град римске покрајине Мезије. Само у Косовској улици пронађено више од стотину гробова
ШЕТЊА централним градским улицама уводи нас у простор некадашњег Сингидунума. Пролазимо Београдском тврђавом, преко парка на Калемегдану, Академског парка и Трга републике, кроз Булевар краља Александра… И целим путем нас „надгледају“ Римљани који су овде живели од првог века нове ере.
Поред поменутих места и данас почивају бројни Римљани, па су многи становници централних делова града и сада – на римском гробљу. Како бисмо установили где су живели, а где почивају далеки претходници данашњих Београђана, замолили смо археолога Зорана Симића, стручњака Завода за заштиту споменика који већ деценијама проучава антички живот на овом простору, да нам буде „водич“.
ПРОНАЂИ ПА – ЗАТРПАЈ
ПОЧИЊЕМО са једном, нажалост, типично београдском причом. На данашњем Академском парку 1968. године археолози су конзервирали откривене остатке римских терми. Била су то јавна купатила која су се налазила у цивилном делу Сингидунума, у углу данашњег парка, близу Етнографског музеја.
Нажалост, пошто су стручњаци и Завод завршили свој део посла, морали су да га затрпају и тако спрече његово уништавање. Тадашње градске власти нису пронашле надлежне који би бринули о заштити овог налазишта које би данас сигурно било важна историјска и туристичка дестинација. Просто, Београђани су почели да бацају смеће на то место, круниле су се старе опеке, а археолози су затрпавањем локалитета успели да сачувају римске остатке – док не заслужимо да их опет неко откопа.
– Пре Римљана овде су били Келти, с тим да се њихово насеље налазило на падинама Звездаре, према Дунаву, на простору Старе и Нове Карабурме – објашњава Зоран Симић. – Римљани долазе овде почетком 1. века и прво формирају војни логор, у оквиру земљано-палисадног утврђења. Првобитним ископавањима код пролаза између Кнез Михаилове и Чика Љубине улице наишли смо на остатке рова који је припадао том утврђењу. Исто смо нашли и у једном дворишту у Кнез Михаиловој. Дакле, утврђење се простирало од Улице Лазе Пачуа и Народног музеја до Кнез Михаилове 44, и обухватало је простор од најпознатије градске улице па до Улице браће Југовића.
У оквиру тог простора, приликом изградње данашњег здања Филозофског факултета, на пјацети испред зграде пронађени су остаци кућа направљених од плетера, и то су први подаци о формирању насеља на овим просторима који потичу из 1. века.
– Крајем истог века овде долази Четврта легија Флавија која ће касније, одатле прећи на данашњи Калемегдан – наставља Симић. – Тада почиње и формирање урбаног, цивилног насеља које опстаје овде до 5. века када га Хуни уништавају. Од тада па до доласка Словена овде живот „тиња“ и нема назнака обнављања града који би могао да парира Сингидунуму.
УРБАНО НАСЕЉЕ
ТЕРМЕ су постојале и поред Филозофског факултета, и њихови остаци су данас сачувани, али ове су пореклом из 3. и 4. века.
– Насеље Сингидунум формирано је по свим римским принципима подизања урбаног насеља – подсећа Симић. – Био је међу већим у покрајини Мезији, имао је јавне и управне зграде, а централни градски трг – форум, налазио се отприлике на месту данашње зграде Народне банке у Улици краља Петра. Ту је пронађен велики број жртвеника, па је претпоставка да се ту налазио и главни храм. Град је имао организоване улице, уз које су биле радионице грнчара, каменорезаца и других занатлија, као и канализацију и водовод. Све је било окренуто снабдевању војске и цивила који су живели овде.
У 2. веку изграђен је каструм, односно камено утврђење које је значајно допринело привредном и економском развоју целог града. Улице су биле поплочане, оивичене тротоарима. Иначе, осим о животу људи, град је морао да мисли и на њихов одлазак, па су тако поникла и сингидунумска гробља.
– Римљани забрањују сахрањивање у оквиру градских зидина, па су се некрополе простирале у слободним просторима изван насеља – додаје Симић. – Гробља су била поред главних путева, како би на улазу у град или на излазу из њега одавали пошту умрлима. Римљани су имали такозвани соларни и лунарни део гробља. Соларни је био са десне, а лунарни са леве стране друма, на првом су сахрањивани мушкарци, а на другом жене.
Почеци формирања некрополе постојали су на месту данашњег Природно-математичког факултета, односно некадашње злогласне полицијске управе – Главњаче. Док је Четврта легија Флавија била у централном делу Кнез Михаилове, окружена једноставним утврђењем, прве сахране су обављане тамо, а када је прешла на Калемегдан, и гробља су ницала на другим местима.
– У 1. веку гробље се налазило и на простору данашњег Трга републике, а када су у 19. веку копани темељи за Споменик кнезу Михаилу, пронађени су гробови у облику бунара. Тада су неке од покојника спаљивали, а пепео су стављали у једну врсту урни, направљених од камена или дрвета. Ватром би запекли бочне стране овакве гробнице да остане чврста и стабилна.
ТРИ НЕКРОПОЛЕ
СИНГИДУНУМ се постепено ширио, па археолози данас могу да лоцирају три највеће градске некрополе.
– Југоисточна се шири од Трга републике, где је све почело, и простире се са леве и десне стране данашњег Булевара краља Александра, све до Вуковог споменика. Најинтензивније сахрањивање било је од Трга Николе Пашића, преко Пионирског парка до Крунске улице и Булевара, и са леве и са десне стране пута. Са источне стране, некропола је допирала до Улице мајке Јевросиме.
Само у Косовској улици откривено је више од стотину римских гробова.
– Када је рађен топловод 1988. године, у Косовској, Палмотићевој и делу Влајковићеве први пут смо пронашли велики број спаљених покојника. У принципу, Римљани су отприлике подједнако сахрањивали и спаљивали своје мртве. У зависности од статуса, били би инхумирани само у гробне раке, некада у конструкцијама од опеке, налик гробницама, док су саркофази били привилегија имућнијег слоја.
Два саркофага су, тако, пронађена у Косовској, с тим што је један био поред Скупштине, и данас је извађен и постављен поред Завода за заштиту споменика на Београдској тврђави, док је други био на самом углу Косовске и Влајковићеве. Пошто је преко њега пролазила саобраћајница, а био је плитко закопан, чести проласци возила и стално оптерећење су га растресли и уништили.
Друга, североисточна некропола Сингидунума налазила се на дунавској падини, од Улице браће Југовића до Дорћола. Последња два гроба из тог доба лоцирана су у улицама Високог Стевана и Браће Барух.
На углу Бранкове и Поп Лукине улице налазило се треће римско гробље, и заузимао је део Бранкове ка Зеленом венцу. Ово римско налазиште откривено је тридесетих година прошлог века, приликом изградње Моста краља Александра, који је претходио Бранковом мосту.
ЧЕГА ВИШЕ НЕМА
БЕОГРАДСКА антика највише је страдала урбанизацијом града током 19. и 20. века. Сваки нови објекат имао је дубоке темеље и подрумске просторије, и таква изградња је неумољиво рушила римске и потоње остатке.
– У најужем језгру, где је формиран савремени Београд остало је мало остатака – каже Симић. – То су делови различитих објеката које имамо у траговима. На основу тих елемената формирамо слике о целини.
Зато су праве „археолошке оазе“ Студентски трг, Пионирски парк и Топличин венац. Само на тим просторима у центру није био велике изградње.
– У нашем друштву се није уврежило мишљење да сваки тај податак много значи како би будуће генерације схватиле како се све живот развијао – закључује Симић. – Сви значајни остаци који би могли да презентују прошлост налазе се испод савремених објеката или су срушени због њихове изградње.
Археолозима остаје да испрате рушење малобројних старих кућа чији темељи нису били дубоки, и испод којих још постоје Римљани који, можда „имају још нешто да нам кажу“.
Свакако нам остаје један тежак наук: Ако се нас неко буде сећао онако како смо се ми удостојили да памтимо Римљане, тешко да ће нас неко запамтити… ДЕВЕДЕСЕТЕ
НЕМАР и расуло који се осећа према прецима није реткост у овом граду. Многи стручњаци се већ оштро противе идеји да испод Студентског парка изгради подземна гаража, а наш саговорник се са посебним разочарањем сећа деведесетих година.
– Дешавало се да у петак одемо с посла, а да нас у понедељак, на налазишту затекне рупа дубока четири метра, где ће да буде темељ неке зграде. Тако нисмо имали времена ни да стекнемо увид у то шта је некада било на том месту.
ВОДОВОД
ОД 2. века нове ере Сингидунум је имао и водовод, јер су Римљани каптирали изворе између Миријева и Малог Мокрог Луга, и ова грађевина је водила воду дуж Улице Војислава Илића и Црвеног крста, излазила је на Крунску, па према каструму преко Пионирског парка.
Код Хотела „Ексцелзиор“ су археолози пронашли остатке водоводног тунела.
ПРУГА ПРЕКО БОЛНИЦЕ
ТОКОМ реконструкције трамвајских шина поред Калемегдана 2009. године, градитељи су опет налетели на римске остатке.
– Били су то делови објеката у оквиру каструма – објашњава Симић.- На основу налаза, међу којима је било доста медицинских инструмената, можемо да претпоставимо да је ту била болница. Ту археолози могу свашта да очекују. Наиме, тамо су се налазиле бараке за смештај војске, складишта за наоружање, у Горњем граду био је и хореум – житница, а посада је имала и до 6.000 војника. У посебним условима тај број је могао да досегне до 10.000 људи, што је у оно време била огромна војна сила.
Каструм је био један од већих на дунавском лимесу, граници Римског царства. Поред Виминацијума, који је био главни град покрајине Мезије, Сингидунум је био веома значајан римски центар.
РАЈИЋЕВА
ВЕЛИКИ хотелско-пословни комплекс који је никао на простору Рајићеве улице, између Кнез Михаилове и Узун Миркове, и чијим подизањем, у најмању руку Београђани одушевљени, налази се на месту где су некада живели Римљани.
Конкретно, ту је било слободан простор испред каструма, који је, по мишљењу нашег саговорника, могао да служи за јавне објаве или окупљања.
Шта је некада било испод – никада нећемо сазнати. Шта год да је било тамо – било је.
КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ
ЦИВИЛНО насеље имало је веома важан део у области данашњег Косанчићевог венца. У делу где је сада башта француске амбасаде пронађен је надгробна плоча на којој је очуван запис којим један ветеран Четврте легије Флавије, заједно са ћерком, подиже спомен упокојеној супрузи.
– Према Поп Лукиној улици су током радова пре Другог светског рата пронађени остаци веома луксузних грађевина, вероватно вила. На месту потоње Библиотеке града, која је изгорела у немачком бомбардовању, такође је постојала вила, а налази система подног грејања потврђују висок квалитет и скупоцену градњу.
ТАУРУНУМ
СЕДИШТЕ римске Дунавске флоте налазило се прекопута, у Таурунуму. Пристаниште, које је било на Дунаву служило је првенствено у војне сврхе, али је вероватно да су ту пристајали и трговачки бродови.
– Централни део представљало је утврђено насеље, које се отприлике простирало на истом месту где је и данас старо језгро Земуна – објашњава Симић. – У Прерадовићевој улици нађени су остаци једне од римских кула, а извесно је да их је било више. Као и у Сингидунуму, и тамо се некропола налазила ван града, дуж данашње Улице Тошин бунар, са обе стране према Студентском граду.
Таурунум је био у покрајини Панонији, тамошњи каструм је, вероватно као и сви други био типски – четвороугани, па је имао и четири капије, оријентисане ка странама света.
Аутор: Зоран Николић
Извор: Новости
