Бели анђео је гласник свевечне истине о Христовом васкрсењу, и самим тим у српском народу се ова фреска укоренила као синоним за наду, спасење и чуда.
Ова фреска је била скривена од очију јавности све до 20.века. Наиме, у 16. веку је преко ње насликана друга фреска, а Бели анђео се указао готово 400 година касније, приликом рестаурирања манастира.
Да је Бели анђео заиста српско благо којом се несмањеном пажњом диви васцели свет сведочи и податак да је изабран као најважније дело европске уметности, али и симбол свеколиког мира.
Ова фреска као отелотворење најважнијег хришћанског тројства, љубави, вере и наде, уписала се и у модерну историју 1963. године. Наиме, први сателитски пренос видео сигнала између Европе и Америке садржао је међу кадровима и милешевску фреску, као посебан поздрав нас Европљана онима на другом крају света.
Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону је послат „пакет људских достигнућа“ – биле су то слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог анђела…
Лик Белог анђела протумачити као поруку љубави и разумевања .
Ово ремек дело средњевековне уметности је једно од најлепших и најважнијих светских сликарских достигнућа, на сводовима милешевског манастира .. Краљ Стефан Владислав подигао је светињу као манастир маузолеј 1234 и 35. Мошти Светог Саве су 1237 из Трнова пренесене у тај манастир..
Фреска својом лепотом и савршеном композицијом импресионира све посетиоце , и то не без разлога. Бели анђео не само што доноси потпуни склад, одише вером и надом и преноси ону најважнију поруку – поруку љубави и мира, већ и је насликан тако да посетиоца гледа директно у очи без обзира из ког угла га посматрате.
Бели анђео је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу“, а на фресци је представљен архангел Гаврило раширених крила, обучен у бео хитон како седи на великом камену и усплахиреним женама прстом указује на Христовог гроб и место Христовог ускрснућа.
