Музика је дечији језик који управо својом једноставношћу уме да каже све о свету. Музика извире само тамо где непосредно, лако и природно расположење наступа неким загонетним распадом живота. То је дивота и опасност музике, зато је Платон забрањује у својој држави и зато је користи Конфучје као најделотворрније средство васпитања. Једна уметност је сликовност света, друга је његово пластично својство, трећа неизрецивост. Музика је звонкост света, viewlies wings – како каже Китс. Све има своју музику, – и светлост. И није ствар талента да се то примети. Јер се непосредно може видети да је електрика апстрактна, крута, амузикална; насупрот њој свећа, буктиња, слободан пламен су неспутани, – јер слободан пламен пева – музикално. Јер је сасвим непосредно разумљиво и то да авион амузикално лети, а галеб музикално. Када нестане крути закон међу стварима, светом не управља механика, него у њему почиње да пулсира живот. Овај благи, топли, попустиљиви, савитљиви живот блиста и трепери, уобличен, покреће се, говори бескрајно нежан и бескрајно богат, осетљив, танан, смртан и диван. Без овог неспутаног искреног живота нема уметности, јер је уметност управо неспутаност. Наука, философија, религија гледају законе света, његове крутости, вечита правила. Уметност почиње тамо где нема правила и нема принуде. Свет је слободан. Ствари би се могле распршити на онолико страна колико их има. Уместо тога, оне остају овде и настаје поредак који је строжи од принуде, не зато што се мора, него због нежности, – због љубави, више не зато што треба него што окупља сила јача од принуде: жеља.
Уметност говори о овом благом, слатком, неспутаном, сановитом лицу света, о овом његовом божанском миру који је изван принуде и нужности. Сваки велики уметник то зна: Хомер, Фидија, Скопас, Моцарт, Хелделрлин, Гете, Коро. То је највише што се на свету може знати, – то је истина света: Ich habe der Kunst die Maxime des objektiven Verfahrens (Имам максимум објективног поступка за уметност, ПРИМ. УРЕД.), каже Гете, – а Китс: Beauty is truth, truth beauty – that is all, We know on earth and we need to Know (Лепота је истина, истина лепота – то је све, што на земљи знамо и морамо да знамо, ПРИМ. УРЕД.).
Бела Хамваш, Естетика, /одломак из есеја „Листов јубилеј“, стр. 59-60/ Драслар партенр, Београд, 2011
