Станислава Лешчинска рођена је 1896. године. Пре Другог светског рата њен живот ни по чему се није разликовао од живота било које друге католичке девојке из Пољске оног времена – завршила је основну и средњу школу пре Првог светског рата и 1916. године удала се за Бранислава Лешчинска, радника у штампарији.
До 1919. године имала је сина и ћерку и са породицом се преселила у Варшаву где је почела да учи за бабицу. До 1923. године родила је још двојицу синова и запослила се у градској болници као бабица, пише портал Allday.com.
Нацисти су окупирали Пољску на почетку Другог светског рата и породица Лешчинска је морала да се пресели јер је читав њихов крај претворен у јеврејски гето. Станислава и њена породица нису желели да свеје дојучерашње комшије оставе на цедилу, али нису били довољно опрезни, па су ускоро ухваћени како дотурају Јеврејима храну и лажна документа.
Станислава је ухапшена 1943. године заједно са своје троје деце док су Бранислав и њихов најстарији син успели да побегну. Станислава Бранислава није никада више видела јер је он погинуо нешто касније у Варшавском устанку.
Бабица из Аушвица
Након испитивања Станислава и њена 24-годишња ћерка, студенткиња медицине, завршиле су у Аушвицу. Како су обе жене имале медицинског знања додељене су породилишту док је цела болница функционисала под контролом злогласног доктора Менгелеа. Њихово знање вероватно им је спасило животе.
Стање у Аушвицу било је свуда лоше, али је у породилишту било равно паклу. Одељење није било опремљено чак ни најосновнијим средствима за медицинску негу и Станислава је морала да искористи сву своју домишљатост како би помогла женама да се што безбедније породе.
Уредила је да се кревети трудница у баракама помере најближе пећима и саветовала је овим женама да, колико год то тешко било, трампе своје порције хлеба за додатне чаршаве како би, једном када се бебе роде, имале у шта да их умотају. Ако мајке нису имале пешкире или чаршаве, њихове бебе су уместо пелена користиле прљаве комадиће папира.
Долазак на свет усред пакла
Станислава Лешчинска је сваку трудницу у Аушвицу порађала са истом пажњом и трудом као што је то чинила у болници у Варшави. Упркос томе што је била окружена хорором, свака беба је на свет долазила уз помоћ њених пажљивих руку пуних љубави.
Други логораши су касније сведочили да је Станислава ноћи проводила будна саветујући труднице како да што лакше прођу кроз порођај и ускоро ју је цео Аушвиц звао – Мајка.
Нацисти су претпоставили да ће већина трудних жена, услед лоших услова и болести, пре или касније побацити или родити мртву децу. Захваљујући Станислави, велики број жена је ипак успео да трудноћу изнесе до краја, а она је организовала и групу логорашица које су, колико год су могле, бринуле о породиљама и бебама.
Али ово није био крај мука ових људи! Свака мајка која не би успела да се довољно брзо опорави након порођаја одмах је одвођена у гасну комору. Што се беба тиче, Менгеле је у једном тренутку наредио Станислави да убије свако дете која успе да преживи долазак на свет. Она је то одбила и након тога је мајкама помагала да сакрију децу.
На крају, Станислава Лешчинска је, ризикујући свој живот, помогла да на свет дође 3.000 беба. Од тог броја, скоро 2.500 деце на крају није преживело страхоте Аушвица. Око 500 беба које су имале аријевске карактеристике послате су на усвајање у немачке породице.
Станислава је и ту помогла! Пронашла је начин да тетовира бебе како би након рата њихови прави родитељи успели да их пронађу.
Светица из Аушвица
Станислава Лешчинска је ослобођена из Аушвица након рата и успела је да поново пронађе своје двоје преживеле деце. О ономе што је чинила током година рата, није желела да јавно говори јер је, како је једном приликом рекла, све то били сувише болно и страшно.
Ипак, 1970. године, на сусрету логораша у Варшави, срела се са неким преживелим мајкама и децом које је спасла у Аушвицу.
Невероватна животна прича Станиславе Лешчинске откривена је након објављивања Станиславине кратке приче “Извештај бабице из Аушвица” (“The Report of a Midwife from Auschwitz”) непосредно пре њене смрти 1974. године.
Године 2010. католичка црква је почела процес проглашавања Станиславе Лешчинске за светицу.
istorijskizabavnik.rs
