У овом видеу отац Теодор говори о смирењу и свакодневном православном духовном животу. Протојереј Теодор Гигнадзе је старешина Православне Цркве Воздвижења Часног Крста, Тбилиси, Грузија. Ова беседа је изговорена 7. марта 2021. године.
Отац Теодор: Када нова особа дође у Цркву, обично долази оптерећена болом и неправдом и стално прича о туђим гресима.
А онда им са хумором кажем: „Управо сте ми испричали исповести чланова своје породице и познаника. Следећи пут се припремите за сопствену исповест.”
Међутим, када дугогодишњи парохијанин дође на исповест, а и даље се фокусира на туђе грехе – то је катастрофална ситуација.
Онда осећам да нема смисла да разговарам са њима…
Која је сврха молити се Исусовом молитвом ако не тежиш смирењу?
Јер ово је примарни плод молитве Исусове молитве.
Можете чути како људи говоре да Исусова молитва изазива заблуду…
Уопште, било шта може постати извор обмане, било да је то Исусова молитва, Свето Причешће, „Оче наш“, или било шта друго, ако очекујете да добијете нешто као резултат молитве.
Очекујете да добијете одређене духовне дарове, очекујете да духовно растете, очекујете да Бог учини чудо у вашем животу, очекујете да ће ваш проблем бити решен. Замислите, молите се и ваш проблем је заправо решен, молите се поново и други проблем је решен.
Сада неко други има проблем и ти му кажеш: „Желиш ли да се молим за тебе?“
Молите се и њихов проблем је такође решен.
Зар не мислите да би ово био извор заблуде?!
Ово ствара тип људи који понекад на крају формирају секте унутар цркве.
У стварности, која је права мотивација иза молитве?
„Господе, помилуј ме“
Хвала Богу, Свети Оци су нам изнели ове речи: „Помилуј ме“.
У молитви једино што човек треба да очекује јесте да му се да благодат и опроштај, да би био са Господом.
Подсетимо се молитве разбојника на крсту, који ни не моли Господа да му допусти да буде са Њим.
Он ни не тражи ово.
Он моли Господа да га се сети.
У суштини, ово је иста ствар – ако те се Господ сећа, ти си са Њим.
Међутим, разбојник не познаје оволику теологију, али се, без обзира на то, због свог смирења, не усуђује да тражи да буде са Господом у Рају.
Он само каже „запамти ме”.
То је било смирење које га је извело из бездана и увело у Рај.
Ако смирење није примарни плод мољења Исусове молитве, причешћивања и црквеног живота, онда ма колико година овде провели, узалуд сте га потрошили.
А шта је смирење?
Ако имамо смирење, неће нам дозволити да се на некога макар мало изнервирамо, неће нам дозволити да некога осуђујемо или увредимо, или да га осуђујемо у срцу.
Смирење не допушта ту могућност.
То стално радимо, што значи да немамо смирења.
А пошто немамо смирења, наша молитва, наше причешће и наш живот у Цркви не доносе плод.
Шта да радимо?!
Морамо се пробудити!
Доћи ће последњи суд и за нас…
И тако је чудно, ми се овде на овом свету по много чему разликујемо једни од других, има хиљаду различитих типова људи.
Међутим, на Страшном суду биће само две групе: јарчеви и јагњад.
А став „Ох, нисам савршен, али нисам ни толико лош као особа“ – неће нас спасити!
ИЗВОР: https://otelders.org/the-path-of-humility/humility-humility-and-again-humility-orthodox-spiritual-life-%F0%9F%87%AC%F0%9F%87%AA-fr-theodore-of-georgia/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 28.11.2022.
