Ви, духовно сте изгубљени и тражите Бога у животу, али оно што се данас зове духовна утеха чини да се осећате добро. Да ли желиш да будеш са Богом али без крста? Али то не иде тако. Сам Христос је ухапшен, брутално мучен и стрељан на најгори начин. Исто се десило и светима који су се венчавали у Христово име, били су прогоњени, мучени, убијани. Наш свет је поражен грехом, одбија да прихвати уточиште, бори се против њега, тражи да уништи све што показује његову ненормалност.
И кад помислим на све ово, поставим себи питања.. Јесам ли спреман? Нисам ни пришао уточишту, да ме свет не дотиче. Живим у норми светских критеријума. Радим, одгајам децу, идем у цркву. Ништа што би ми се супротставило на свету. Живим у миру па чак и у удобности. Али могу ли ја живети хришћанин у свету уроњеном у зло? Уосталом, сам Христос је рекао да ће моји ученици доживети жалост у свету. Наравно, далеко је живот од меда, много га боли. Испоставило се да сви ови болови долазе као резултат мојих грехова. Очигледно, већина мог хришћанства још није почела. Све ове године Бог ме припрема само кроз околности мог живота, за нешто озбиљније и важније, за околности када морам да бирам између утехе и крста. И онда ми даје снагу, разумевање и самопоуздање у прави избор.
Архимандрит Џоан Село
