Архимандрит Теофилос Зисопулос, теолог, мисионар, велики пријатељ српског народа, у нашој јавности познат као оснивач и духовник сестринства манастира Свете Лидије у Аспровалти, где су током ратних година на подручју бивше СФРЈ и НАТО агресије на СРЈ, боравиле хиљаде српске деце, и у том манастиру примила прва знања о вери и хришћанству али и осталим људским вредностима у световном животу.
Још од почетка крвавих ратова на нашим просторима, стао је на страну Срба, и ширио истину о нашој борби. Организовао је безброј конвоја помоћи нашем народу у Републици Српској, неуморно тражио донаторе за ратну сирочад, обезбеђивао новац за стипендије ученике и студенте.
“Отац Теофилос је цео живот посветио мисији Цркве, хуманизму, просветитељству, милосрђу. Са својим сестринством створио је једну од највећих хуманитарних установа која функционише у саставу манастира Света Лидија у Аспровалти. У склопу овог мисионарског центра, који може да прими око 400 малишана, налази се и најсавременија штампарија, у којој су штампана готово сва издања манастира Хиландар. Уз издавачку кућу “Мелиса”, основао је изузетно слушану радио-станицу “Лидија Филиписија” и телевизијску станицу 4Е. Добитник је Ордена Његоша првог реда Републике Српске и Орден Светог Саве првог реда од СПЦ.” писале су Вечерње Новости поводом његовог упокојења (2013).
Архимандрит Теофилос Зисопулос, рођен је као Теодорос, 01. маја, 1930. године, у Кипариси код Гревене (Северна Грчка), од оца Георгиоса и мајке Параскевуле.
Гимназију у Гревени завршио је 1949. године, и исте године је примљен у Богословску школу Универзитета Аристотел у Солуну, где је дипломирао 1952. године.
Војни рок је служио у Управи за верска питања Генералштаба грчке војске.
Замонашен је 7. маја, 1956. године, у манастиру Пресвете Богородице у Гумениси који је у ти време припадао епархији Килкис, а следећег дана 8. маја хиротонисан је у чин ђакона.
После три године, 17. маја 1959. године, заређен је у Доркади код Килкиса, у чин старешине, и хиротонисан за архимандрита.
Служио је у епархијама Килкис, Елефтерополи, Месини, Касандра, Флорина и на крају у епархији Лагада, одакле се повукао 1987. године, али није се демобилисао из племените Христове војске.
1993. године, за потребе радио и телевизијске станице, дипломирао је новинарство.
Био је невероватно упоран човек. По хладноћи и по врућинама пешачећи беседио је где год је стигао на сваком месту где је било бар пар људи на окупу. По сеоским подручјима, трговима, улицама градова, кафанама. Беседа га је подмлађивала и хранила.
Мисија је била његово дело и живот. Сматрао је то највећим доброчинством. „Ако човеку дамо Бога, дајемо му све“, говорио је. Уз изговорену реч, вешто је користио и писану реч. Био је сарадник бројних теолошких часописа.
Такође је објавио стотине брошура и књига.
Упокојио се у 83. години живота 29. јануара, 2013. године, у Солуну.
Одломци из беседа Оца Теофилоса:
***
Топло те молимо, Господе, да нас држиш у својој љубави; захтевај од нас да постанемо мудри управници и добри управници духовног блага које си нам поверио.
…
Наша нада, наша подршка, наше самопоуздање, наша сигурност морају бити само Бог. Заједно са Богом у ватри, и у рату, и у мору, и у смрти! Без Бога не бисмо смели корачати!
***
Није нам намера, Господе, да радимо супротно од онога што желиш. Увек жудимо да будемо Твоја деца;
И онда када добровољно грешимо и када Те водимо на нову Голготу и тада желимо да будемо Твоја деца.
***
Да смо читали Јеванђеље, свет би се променио, наша домовина би изгледала другачије, наша срца би изгледала другачије, ово место звано Грчка би изгледало као кутак раја.
Душан Опачић
Извор 4Е ТВ Канал – Аспровалта
