Монаштво је светотајинско и анђелско живљење у послушности, чистоти, једноставности, смирености и безбрижности за метежност овог света. Оно је хотимична мржња према свему што човека удаљава од Бога. Монаштво је и неизмерна љубав према Богу и људима која се остварује кроз послушање, непрестану молитву, изучавање Светог Писма и читање поука светих отаца.
Монаштво је и мучеништво јер се човек неодступно бори са својим страстима док носи свој монашки Крст. Манастир никако не би требао да буде обична „побожна кућа“ већ суштински другачије место и благодатни простор дубоке молитвене тишине, где духовно треба имати одлучну превагу над свим материјалним и овоземаљским. Нема ничега лепшег од истинског монаштва нити ичега опаснијег од лажног и овосветског поимања монашког живота.
Монаштво се одликује чистотом живота, ћутањем, тихошћу, безбрижнишћу, смиреношћу, молитвеношћу и суштинским удаљавањем од света и свега светскога. Монах је човек у коме пламти огањ Божанске Љубави који се разбуктао Светим Тајнама и светим врлинама а пре свега послушношћу, тихошћу и смирењем.