Ми људи смо позвани на непрестану радост у Богу и са Богом. Ништа толико Бог не жели него да се људи радују Њиме. Зато и Апостол Павле поручује хришћанима … „Радујте се свагда у Господу, и опет велим, радујте се”…

Но, наше сопствене страсти, наша небрижност, нељубав, гордост и лењост, не дозвољавају Богочовеку Исусу Христу да се зацари у нашим срцима, и да тако Он у нама зацари радост и мир у Духу Светоме. Зато је пророк Давид горко вапио … „Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој“ тј. у страсном стању сопствене греховне поробљенисти.

Стога се прво требамо покајати и кроз смирену покајничку молитву истрајно и дуго вапити Једином Човекољупцу – Господе Исусе Христе, помилуј ме … Господе Исусе Христе, помилуј ме … Господе Исусе Христе, помилуј ме …

А када сила имена Исусовог разагна таму греха и страсти у нама, онда ћемо спонтано, привучени Силом Божијим, радосно запевати песму Господњу. Песму радости, песму благодарности … Слава ти Боже … Слава ти Боже … Слава ти Боже.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име