Не треба да се бавимо злом, не треба да расправљамо са злим помислима и не треба да сувим разумом ратујемо против греха и зла кроз бесконачно окретање пажње на њега. Ми уопште не требамо да се бавимо злом у нама и око нас. Управо супротно, ми требамо да презиремо било какво општење са злим помислима и да се одмах, константно и свом силином духа, ума и срца окрећемо само Апсолутном Добру – Господу Исусу. Он је наша победа. Он је наша радост. Он је наша мудрост!
Дакле победа над злом у нама и у свету око нас се остварује само окретањем ка Богу, свим својим бићем. Само окретањем добру и размишљањем о добру. Само хитањем ка Господу као Апсолутном Добру, свим својим срцем. Тиме показујемо чврсту и снажну веру и јасно духовно искуство, да знамо ко нам Једини може помоћи – Бог наш и Спаситељ наш Исус Христос.
Опитни подвижник се не бави злом већ се свим умом, свим срцем, свом снагом и свом душом, увек и једино ослања на Бога и њему хита у загрљај кроз окретање пажње и осећања ка Господу. Кроз песму Богу. Кроз благодарност Богу! Кроз молитву Богу! Зло просто треба престати да нас интересује у било ком смислу. Да све поједноставимо и једноставно и радосно хитамо Богу кроз песму благодарности Њему и молитву Њему. И молитву и песму Мајци Божијој и свима светима. Да нам се цео живот претвори у песму и славопој Богу! Да Га грлимо свим срцем својим и хитамо Њему са апсолутним поверењем и пуном радошћу. Као што дете хита ка мајци и чврсто је грли својим нежним рукама љубави. Мајци која му узвраћа хиљаду пута више и непрестано га воли, постојано штити и нежно и неизмерно љуби.
