Брате, сестро, није Свето Причешће нешто што долази последње у нашем хришћанском животу, већ нешто чему хитамо прво. Није Свето Причешће ни нека јуридичка категорија Божије наградe за наша „добра дела и подвиге“, већ је оно Извор који нам једино по Милости Божијој даје божанске силе да чинимо добра дела и подвиге. Али пре свега да суштински преображавамо наша срца, наше умове, наше душе и целокупни наш живот. Није Свето Причешће нешто што нас треба панично плашити већ нешто што нас треба истински радовати. Није Свето Причешће неки коначни бланко рачун за наплату на каси Цркве, којом наплаћујемо неке наше тобоже пажње достојне трудове, већ сама Ризница свих духовних блага која даје свако богатство. Даје изобилно, изнад свих рачуна и изнад сваке математике. Није Свето Причешће нешто што нам умножава грехове већ Светиња која најдубље спира и чисти сваки наш грех, лечи сваку нашу немоћ и отире сваку нашу нечистоту.

Зато брате, сестро, загреј своје срце и потрчи ка Светој Чаши да бесмртношћу напојиш своју жедну и грехом уморну душу. Не бој се, само веруј. Само загреј своје срце предајући га са пуном вером у руке Божије, пре сваке Литургије. Он је Лекар који нам нуди Себе за Лек Живота против свих отрова смрти. Стога не бој се брате, не бежи сестро. Само веруј и признај Богу да си по свом гордом или неопрезном животу обичан црв а не неки тобоже велики или свети човек. Да смо често гори и од паса јер и пси чекају да им са трпезе господара падну барем трошице благодати. А ми смо незаинтересовани за такво обиље Благодати која нам се сваки дан нуди у Светом Путиру. Али, не бој се, Бог је дошао да нас грешнике спасе, окрепи, оснажи, очисти, орадости, преобрази и умудри. Само дакле смири своју мисао и Бог ће ти дати Своју Благодат. Укроти своје срце и наследићеш Земљу Живих. Умекшај своју душу молитвом и постом и опрости свима, и гле чућеш и ти Христове речи – опраштају ти се греси многи јер си велику љубав имао. И никада не рачунај на рачунаљци свога ума и не лутај безизлазним лавиринтима ограничене људске логике. Пусти гломазна правила. Заборави на такве тешке окове. Само загреј срце. Само молитвено слободно загрли Бога онако како у том тренутку умеш и можеш. Као одлутали блудни син који се смирено обраћа свом Небеском Оцу. Зато, не лупај главу већ дођи у храм и види и осети шта је то Света Литургија. Види у свом личном опиту како је Благ Господ. Пусти сва туђа препричавања већ коначно сам уђи у ту најлепшу причу Свете Цркве. Осети то смирењем, окуси то праштањем, дознај то искуством. Тек тада ћеш увидети и спознати да је Бог Милостив изнад сваке људске мисли и надумно Милосрдан према свакоме ко Му приступа као грешник који се са смирењем каје.

И знај брате и почуј сестро, ако имаш око да видиш и ухо да чујеш – све твоје и све моје и све наше невоље су на првом месту дошле и набујале и порасле у нама из једног јединог главног разлога: заборавили смо на речи молитве Оче наш … Хлеб наш на(д)сушни дај нам данас тј. сваки дан. Занемарили смо позив Христов да се Њиме причешћујемо непрестано. Заборавили смо и на Луку и Клеопу којима се очи отворише тек када Христос преломи Хлеб и даде им да једу. Али не обичан Хлеб, већ Хлеб Вечнога Живота. Заборавили смо да смо позвани да сваки дан окушамо из Свете Чаше од Тела и Крви Богочовека и Спаситеља Исуса Христа.

Архимандрит Петар (Драгојловић) – игуман манастира Пиносава

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име