У ова смутна времена, када је непријатељ рода људскога – ђаво, спустио на Србију тамни и густи облак искушења и посејао смутњу и раздоре међу браћу и сестре, Господ Исус Христос нам, као и увек, треба бити вечни пример и једино наше уздање.
Да увек гледамо у Његове благе, небеске и дубоке очи, са широко раширеним рукама. Као Апостол Петар док је ходао по валовима буре на Галилејском Језеру.
Али да гледамо и на Исусов лични пример и Његове свете поуке. Христос никада није дизао никакве политичке револуције нити је икада позивао своје апостоле да шире немире, блокаде и смутње у држави. Напротив, Он је све људе позивао само на унутрашњу, личну духовну револуцију, на смирење, молитву и бдење поручујући – „Бдите и молите се да не паднете у напаст“.
Душа и срце једног народа па и сваког појединца мењају се на боље само покајањем и молитвом једних за друге. Само вером, само стрпљењем, само надом, само смиреношћу, само постом, само молитвом и само љубављу.
Све остало је потпуни и велики промашај јер нам Преблаги Исус јасно поручује: „Без мене не можете чинити ништа“. Све је узалудно и веома штетно ако није са Христом Богом и уздањем само у Њега. Јер опет нам Он сам сведочи и говори: „Ко није са мном против мене је“, и додаје – „Ко са мном не сабира, расипа“.
Не расипајмо стога браћо и сестре своје духовне и телесне силе на испразна дела таме. На раздоре и свађе. Не устајмо једни на друге, већ нека нам све бива у вери и љубави.
Светопавловски носимо, братски и хришћански, бремена једни других, и тако испунимо закон Христов.
Не будимо ни сујетни, изазиваући једни друге, завидећи једни другима. Да не постанемо руг народима и подсмех непријатељима. Јер ко разори своју кућу изнутра, отвориће широко врата сваком духовном разбојнику да лако и без муке пороби све укућане.
И држава је наша велика кућа. Кућа свих нас. И старих и младих. И десних и левих. И позиције и опозиције. Решавајмо стога све своје унутрашње проблеме и несугласице на један потпуно другачији начин – начин Христов. А начин Христовог делања дат нам је Светим Еванђељем. То је пут мира, пут молитве, пут љубави и пут смирења. То није пут бунта, пут блокада и уличне буке, пут инаћења и пут међусобних вређања и провоцирања.
Зато су данас посебно актуелне речи Господње: „Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“. Трагајмо стога за тим истинским миром који је дар и поклон Божији, и за који је Богочовек Исус и рекао: „Мир свој остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам га као што свет даје“! Постанимо и ми, помоћју Божијом, наследници тог и таквог истинског мира. Будимо синови Божији, миротворци и ширитељи мира Христовог. Да се Христос Бог, Цар мира, усели у наша срца и да Он, Једини Миротворац, делује из нас и шири Свој мир међу нама.
Део из беседе Архимандрита Петра (Драгојловића), Игумана Манастира Пиносава, изговорен у разговору са верним народом
