Један од великих светих стараца Руске Цркве, Архимандрит Павел Груздев. Човек огромне светости и најдубљег смирења. Био сам му на гробу. У селу Тутајев код Јарослава. То је север Русије.
Какав је то старац био!!!
У очима му се видела само љубав за људе. Само радост. Али често и сузе за цео свет.
Имао је велики дар плача и љубави према свима. И према својим мучитељима. Ретко велики светитељ. Огромних дарова.
Од 1941. до 1958. провео је у комунистичком злогласним затворима и логорима. Мучили су га годинама. Никада се није одрекао Христа. Све су му зубе избили мучећи га и тукући га.
Једном су га комунисти осудили на смрт. Бацили су га изнемоглог и у танкој мајци и поцепаним панталонама, на мраз од минус 25. Мислили су да ће убрзо умрети. Нико то није могао преживети осим чудом. Ујутру су га нашли како мирно и спокојно спава на сувој земљи. Свуда око њега су били снег и лед. Само око њега је била сува земља. Сав снег се око њега истoпио а земља осушила.
Када су га мучитељи пробудили питали су га – како се ово десило. Ко ти је помогао? Он се само смирено насмејао и рекао – Господ мој Исус Христос! Послао ми је велику топлоту и она ме је грејала целу ноћ. Никакву хладноћу нисам ни осетио. После тога су га изненађени комунисти вратили у бараке одуставши од смртне пресуде.
Његова поука је била увек пуна смирења. Говорио је – никада не тражите прљавштину изван себе. Ни у властима, ни у било којим људима. Тражите прљавштину само у себи.
Када је служио Литургију непрестано је плакао. Очи су му увек биле пуне суза. Увек. Био је као неко велико дете пуно љубави за цео свет. Чинио је велика чуда још за живота.
Волео је и да пева и певао је тако дечије безазлено. Сатима и сатима певао је са верним народом побожне и лепе руске песме. Говорио је – добар смех није грех!
Такође је говорио: Боље је уопште не постити него постити без разума.
Највише је плакао за људима који су изгубили тј. повредили своју савест. Говорио је: Не дозволите да ико заплаче због вас.
На Литургијама је знао да убаци и личне молитве за неке људе и то уз пуно суза. На пример знао је рећи на сред Литургије: Премили Господе, молим те, среди оне несугласице у породици брата Сергија … И све се убрзо решавало.
Знам једну монахињи Рускињу која је као девојка ишла код њега на Исповест. Говорила ми је да је старац зрачио невиђеном једноставношћу и смирењем. Био је пун радости Христове али у исто време могао је одмах да заплаче због неког греха брата или сестре.
Молитвама светог и великог старца Павела, Господе Исусе Христе, помилуј и нас грешне. Амин.
