Овај свети и велики спасоносни дан крштења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа од Претече и Крститеља Јована на токовима јорданским, сећамо се историјског догађаја самог чина крштења, где је Господ дошао ка Јовану да се испуни Писмо и да се изврше они спасоносни догађаји који су се требали збити.
Господ се крштава да би показао примером предобразац нашег крштења. Господ који је без греха, управо дарује воду Светог крштења нама људима, да се сперемо од прародитељског греха и да се окупамо у бањи новога живота познања пута Спасења и истине заједнице Бога и човека. Крштење водом спира наше грехе, а крштење Духом Светим уводи нас у бесмртност, у заједницу непролазне тајне односа пресвете Тројице и људског рода.
Син Божји, Господ и Спаситељ наш Исус Христос, управо зато и постаје човек, да бисмо ми људи, могли постати богови по благодати и да би се обновио савез између Адамовог рода и Тројичнога Бога. Божја љубав је толико неизмерна, да је Бог Тројични кроз историју увек тражио и изналазио начине да васпоставља односе са народима, са свим родовима и са сваким човеком појединачно. Зато Бог отаца наших, Бог Израиљев, Бог свих оних који Га, као Створитеља и Спаситеља познају и препознају, увек се стара за добробит сваког од нас. Када ми скренемо у односу на пут који води ка Њему, Бог нас стрпљиво чека, управо знајући да смо ми деца Његова, и са стрпљењем се радује сваком нашем повратку. Зато Господ наш Исус Христос, друго лице Пресвете Тројице и постаје човек.
У самом догађају Светога крштења, када је Јован излио јорданску воду на Господа, глас Бога Оца, парајући небеса, јавља се потврђујуићи да је Тај, који се крштава, очекивани Месија, Спаситељ света. Дух Свети, Дух божански, дар усиновљења, истински животодавац, потврђује речи Очеве силазећи у виду голуба на главу Онога који се крштава. И тако, у том светом чину крштења Господњег, учествује читава Пресвета Тројица: Господ који се крштава, Бог Отац који се јавља гласом се Небеса, и Дух божански који исходи у виду голуба. Наравно и сва творевина која је ту и род људски, кроз Претечу Крститеља Јована.
И тако се, у том светом догађају, мире Стари и Нови завет, мире се генерације људи јер се пројављује Онај, који је Спаситељ света. И Господње крштење, браћо и сестре, јесте призвање нашега крштења, да свукавши старог човека обучемо се у новога, управо обељени водом Светог крштења, и запечаћени Духом Светим кроз Свету тајну миропомазања.* (Те две Свете тајне се врше у истом чину у Православљу, код Римокатолика су то две временски одељене радње крштења и кризмања а Протестанти то разликовање уопште ни немају)
И све нам се то даје да бисмо били деца Цркве, да бисмо учествовали у заједници Господњој, а заједница Господња није ништа друго него Света Литургија на којој се сабирамо и на којој се причешћујемо од Тела и Крви Христове. И као што је за Свете апостоле, ране хришћане и хришћане свих времена, било спасоносно и животворно и живоносно да се причешћује од Светих тајни, напајајући се на тај начин самим Богом у времену ради вечности, тако је то и једини спасоносни пут и начин за свакога од нас.
Данас се, нажалост, сви мало удаљавамо од суштине своје вере и на неки начин дајемо предност обичајима и традицији у име вере, а самој суштини вере, која је оличена у Светој Литургији, у заједници Бога и човека, у Телу и Крви Христовој, придајемо друго место у односу на оно, које би требало да има.
И сећајући се овога светога дана крштења Господњега, сећајући се нашега ради крштења браћо и сестре, нашега ради спасења да се Он крстио, ми данас освећујемо воду управо молећи Господа да излије свој благослов на ту воду, да нас она штити, крепи, благосиља у име Госпоње, али и да нас и та света вода подсећа на воду нашега крштења, да се исправљамо, да се обнављамо, сада покајањем, као обновом Светог крштења. Зато Јован Крститељ и говори роду Израиљевом и читавом покољењу Адамовом до данас –
„Покајте се јер се приблизи Царство Небеско!“
А Царство Небеско кад наступи, браћо и сестре, онда ће бити касно за промену. Онда се налазимо онакви какви смо, пред лицем Божијим, пред лицем свих других, пред лицем својим. Чини ми се, највећа трагедија људског рода оличаваће се у ономе када свако од нас буде видео какав јесте, а каквим га је замислио Господ и Спаситељ наш Исус Христос, Бог Отац и Дух Свети. Јер Христос је зато и дошао, да Пресвету Тројицу управо учини доступном за човека. И кроз Њега, ми са Пресветом Тројицом и творимо непрестано и вечно, заједницу! Ево, управо сада и овде, у Светој Литургији.
Зато је страшно, браћо и сестре, да смо ми Светој Литургији окренули леђа и да се православни хришћани више не причешћују од Тајне тела и крви Господње, не учествују на Тајној вечери Господњој, зато што се изговарамо недостојноћу, изговарамо се недостатком држања поста, изговарамо се неприпремљеношћу, а у ствари свако од нас у себи крије недовољни степен вере. Јер да имамо вере, браћо и сестре, са поверењем бисмо увек прилазили Господу и са надом да ће Он очистити наше грехе, да ће нас присајединити себи, јер сем Њега, за нас и нема другога пута, и без Њега и вечност није истинска јер је само Он онај који нас је са живим Богом Оцем повезао, силом и дејством божанскога Духа.
Спасење је у нама уколико желимо да га прихватимо и то је Дар Божији, дар усиновљења за свакога од нас, кроз Христа Исуса Господа нашега
