Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов као сведок преславног Христог Васкрсења, у почетку Јеванђеља које је написао, поучава род људски, да је у ствари Христос Васкрсли из мртвих, Онај, који је Логос Очев (Јн 1:1), Онај, кроз Којег је свет створен и све у свету, вољом Очевом и благодатним дејством Духа Светога. Тај исти Господ Исус Христос, нашега ради спасења постаје човек, оваплотивши се опет вољом Очевом и благодаћу Светога Духа и родивши се од Пречисте и увек девојке Марије, која је изабрана да буде та, кроз коју ће се родити Спаситељ света.
И проповедајући у свету, доносећи собом благодат Богопознања и истину смисла човековог постојања, Христос бива нашега ради спасења, уздигнут на крст, поруган од нас људи. На крсту умире као човек и са њим умире и сва природа људска, бива погребен у гробу, новоме гробу, и бива у аду где проповеда спасење свима који су се тамо налазили и читавом Сраром завету. Рано ујутро, трећи дан у недељу, Васкрсва из гроба. Телом устаје из гроба да би сва наша тела, у ствари, Његовим васкрсењем била подигнута у нетрулежност. А наша ће тела саваскрснути Њему онд,а када буде дошао Други пут да суди живима и мртвима, и онда, када Царству Његовом више неће бити краја.
Јован Крститељ као спона Новога и Старога завета, сведочи и громогласно кличе да је Тај, који се родио и Тај који за њим иде, управо Онај, који ће спасти народ Изреиљев. Свети Јован апостол и јеванђелист говори о томе да Га његови не примише, али да они који Га примају, примају Њиме изобилну благодат Божију. И ми, верујући апостолу и јеванђелисти, као и учењима светих апостола, верујући њиховим очима, верујући ономе што су они доживели и видели, верујући светом апостолу Томи који је метао руке у ране његове и ставио руке у ребра Његова, ми знамо вером да је истинито Васкрсење Његово.
И апостол Павле, некадашњи Савле, гонитељ хришћана, чудесно се преобразивши виђењем Христа, сведочи да ако Христос није Васкрсао, узалудна је вера ваша и празна је проповед наша. Ми знамо и осећамо и схватамо и разумемо и верујемо да је васкрсење Његово истина, и да је васкрсење Његово залог вечног живота нашега. И зато вера у Васкрсење браћо и сестре, јесте вера у заједницу која ће доћи, вера у Царство Божије које очекујемо. Та вера, већ 2000 година у свету, истински бива попут најлепшег семена засађена. Брзо је бујала и брзо се развијала јер су Свети апостоли, примивши Духа Светога, творили знамења и чудеса у име Христово, али не ради чудеса, него ради сведочења Васкрсења Његовог. И кроз време многи свети људи творили су многа знамења исто то чинећи, творећи присутним Васкрсење Његово у Цркви. И међу њима и ова два сведока овде међу нама, свети Зосим и свети Јаков, који творе изобинла чудеса сведочећи, овим својим светим моштима, васкрсење Христово. И те мошти њихове, као и сви други православни, као и сви људи од Адама па да последњга, чекају васкрсење из мртвих да буду подигнути у онај дан, када Христос буде дошао други пут.
А оно, што је оставио свима нама као сведочанство Његовог присуства, живог присуства са нама – јесте Литургија, ово што вршимо сада. Поставиши предобрасце хлеба и вина као Тело и Крв своју, Он у ствари, кроз те свете Тајне, кроз ову заједницу Литургије, кроз ово сабрање, бива истински присутан међу нама и све нас приноси Богу Оцу, благодаћу Духа Светога. И тако ће бити све док не буде дошао Други пут да нас подигне у вечни живот. И тиме је једноставно и укратко речена сва истина Светог Јеванђеља и сав смисао нашег живота.
Овако, у малом броју скривени, уплашени од Јудеја који су их гонили, свети апостоли су се скривали по јерусалимским кућама, чекајући знамења Господња. Ево и ми после 2000 година, овако у малом броју, склоњени од разних пошасти овога света, чекамо знамење Господње и чекамо Његов други долазак. И вера њихова и вера наша и служба наша, иста је; и нада о ишчекивању Царства Божијег којег су они имали и коју и ми имамо, иста је. Само што смо ми слабији у свему томе од светих апостола, јер они су крвљу својом и својим животима сведочили оно што су видели и сведоче нам о ономе што ће тек доћи а „што око људско нити виде, нити уво чу, нити ум може да позна“ а то је Царство Божије, у коме ће бити радост вечна са Оцем и Сином и Духом Светим, и то све кроза Сина, вољом Очевом и благодаћу Духа Светога. То је Царство Божије. И нека Бог да, у нади на васкрсење мртвих, да што пре Христос дође. Да прође овај свет и да наступи Царство које очекујемо. То је наша тежња, то је наша жеља, то је наша нада, то је наша вера!
