У овом Јеванђељском одломку (Јов. 5:1-16) видимо велику славу Господњу која се излива на род људски и пројављује се на примеру овог Јеванђељског, раслабљеног човека, који 38 година чека да нађе човека који ће да га спусти у бању, у коју је, у једно одређено време, анђео господњи силазио и заталасавао воду, и онај који би први уронио у ту воду, изашао би из те бање здрав.

То је заиста било велико знамење за тог раслабљеног из Јеванђеља, али и позив свима нама да је у Господу и Сапаситељу нашем Исусу Христу, у заједници са Њим и кроз Њега, у заједници са Богом Оцем и Духом Светим, у ствари спасење човеково. Јер пре свега, свака раслабљеност наша значи нашу пропадљивост и смртност, а Исус Христос је дошао да укине власт греха, власт смрти и да нас из болести преведе у здравље. Али не само из телесне болести, него да нас из пролазности овога живота приведе у радост вечне заједнице са Њим. Заједнице, која је намењена стварањем човека, свакоме од нас.

Ова Јеванђељска прича може да се преслика и на читав наш живот, па ако у бањи Витезди погледамо Стари завет, видећемо да је то било очекивање Онога који ће доћи, Месије, Сина Божијег као Богочовека, који ће избавити свет. Раслабљени су сви они који нису имали познање Христа. Позањем Христа дошло је исцељење роду Израиљевом.

Данас ми који знамо за Христа, ми који познајемо истину Његовог Јеванђеља, ми који смо позвани и призвани да живимо Јеванђељем и као такви да га проносимо у читав свет, од човека до човека, управо ми бивамо први раслабљени међу људима, зато што не видимо своју слабост и нећемо да је препознамо, јер када би њу препознали, имали бисмо Лекара пред собом и уза себе, а то је Господ и Спаситељ наш, Исус Христос. Зато је Црква управо та, која нас непрестано позива да урањамо у бању спасења, у бању исцељења и да из ње излазимо искупљени и здрави. И управо бања Новога завета, док Христос не не буде дошао Други пут, јесте ово што сада творимо, а то је догађај Литургије – заједница Живога Бога са човеком, ради човековог уздизања до престола Божијег, кроз Сина Божијег, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, силом Светога и Божанског и животодавног Духа.Оног Духа Светога ,који је од Оца послан у дане Педесетнице да Христа чини присутним међу нама, све до скончања века.
Ово наше време је време Духа Светога, време Цркве и Црква је та истинска мајка, која се брине за наше спасење и наше исцељење. Колико год ми хитали и тражили телесно исцелење које нам је потребно за овај живот и ово време, и које нам Господ даје кроз многа знамења и чуда која твори и у овом земаљском животу, као Онај који је био међу народом Израиљевим, потврђујући да је Месија, да је Син Божији. Тако и сада Он чини многа чудеса кроз Свете своје који су му угодили у сваком покољењу и сваком времену. Истинско чудо, истинско исцељење које нам треба јесте Богопознање и заједница са Богом којој неће бити краја, а то ће се збити када Царство Божије буде наступило у сили и слави.

У сили, јер ће нестати сви противници, и сажешће се као што се восак сажиже на домаку огња, и у слави јер ће сваки човек у заједници са Богом видети славу Сина Божијег и у одсјају те славе, славе Божанске, Божанствене Тројице, видети уствари и одсјај своје славе и радовати се са Господом који нам то дарује.

Дакле то је потреба и мољење свих нас и зато у Литургији призивамо Господа да дође што пре, а док не дође, нека нас све силом Духа свога Светога сачува и принесе Богу Оцу као најскупоценији дар. А наше је да у овоме животу увек имамо на памети да не изневеримо Господа свога и да увек и када згрешимо и када паднемо, враћамо се Њему, да се обнављамо и укрепљујемо у вери. Зато, ово сабрање у Светој Литургији јесте печат Божијег присуства међу нама, јер причешћујући се од Тела и Крви Христове, ми у ствари говоримо и потврђујемо да идемо истинским путем који је Он заповедио, и потврђујемо да творимо заједницу на начин, на какав је Он рекао. А кроз заједницу и у заједници спашћемо се, јер заједница ће и у Царству Божијем бити оно, што ће у ствари творити Тајну спасења заједнице Бога и човека, односно заједнице Бога са свима светима.

Нека би васкрсли Христос, Бог наш, Син Божији, Богочовек, дао и нама богопознање, дао нам исцељење од наших телесних невоља, али пре свега да нам да исцељење духовно, да нам да богопознање, јер када Њега познамо као Спаситеља света, онда ћемо спознати да је Он Онај који је искупитељ и избавитељ. Односно Онај, који дарује живот наш за вечност, и Који ће нам онда постати и бити усмерење и смисао и водитељ у нашем животу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име