ХРИСТОС СЕ РОДИ
Спасење почиње онда када Пресвета Тројица, Превечни Бог наш, одлучују да по лику и подобију Своме створе човека. Бог Отац ствара кроз Сина Свога у Духу Светоме и постаје човек и постаје род људски. Бог ствара човека да би радост вечне заједнице поделио са њим и радост своју поделио са родом створеног Адама. Међутим, човек познавши од дрвета познања добра и зла, уствари окусивши смртност греха и будући смртан јер није Бог, тај исти човек, губи првобитно достојанство које му Бог даје, управо злоупотребивши онај дар који нас људе разликује од све творевине, а то је – СЛОБОДА.
Изгнавши човека из Раја, у ствари не могавши да човек остане више у таквом познању заједнице како је било првобитно установљено, Бог тражи разне начине кроз историју да успостави покидану свезу са родом Адамовим. Народ Израиљев прихвата Бога као створитеља, Бога као спаситеља, исповеда славу Његову, веру у Њега и нада се вековима да ће Господ послати помазаника Свога, Сина свога, који ће бити Спаситељ онима који верују у Њега. Многи пророци, Старозаветни праведници, у Божанским мисијама и откровењем Светога Духа најавили су да ће када се испуни време, од девојке да се роди дете које ће бити сам Син Божији. Исаија кличе и говори са великом радошћу да ће девојка родити, и то дете које се роди биће Спаситељ света, Спаситељ народа Израиљевог, и то дете у ствари биће потврда да је са нама Бог.
Испуњава се време, пролазе многи векови у којима многи праведници жељно ишчекују рођење Сина Божијег. Праћен могим знамењима и многоструким сведочењима, Христос бива најављен свету. Међутим, оно што је са људске стране врло важно да се схвати и да се разуме, јесте улога Пресвете Богородице, увек дјеве Марије у свему томе. Дакле, Бог Отац не може Сина свога јединороднога да учини човеком без да људска природа не учествује у томе. И заиста по вољи Божјој изабрана је Пресвета Богородица, увек дјева Марија, честита, побожна, дивна девојка из рода Израиљевог, која је предодређена да буде мајка Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа. Она је могла и да не пристане на поздрав и благослов светог Архангела Гаврила којег сам Отац небески шаље и да не прихвати да буде она та, кроз коју ће се испунити Писмо и нада читавог Старог завета, нада пророка и нада свих праведнака од Адама па до данас.
Међутим она тражи „да ми буде по речи Твојој“, прихвата благослов Господњи, зачиње од Духа Светога на чудесан начин, и њеном заручнику Јосифу јавља се анђео Господњи да га утеши, да му каже да не брине и да је то дете које треба да се роди, од Духа Светога, и да то дете јесте Оно, које се очекује, те да се он не стиди да узме Марију за жену своју, јер по ондашњем закону, жена која би зачела, да се не зна ко је отац и ван брака, требала је да буде каменована. Мајка Божија, дивна и велика Мајка Божија родитељка свих нас, она прихвата све то на себе и рађа Господа.
И где Господ долази? Он сада долази на земљу и иако је Цар славе, Он бива доведен у обичну пећину и положен у дрвене јасле, и само се анђели јављају пастирима који су чували стада у околини, и чудесно доводе три мудраца са истока које води нова звезда која им показује и осветљава пут. Чули смо у Светом Јеванђељу о овим догађајима, славним и дивним и чудесно дирљивим, врло важним за наше спасење; јер да Христос Син Божији није постао човек, онда ни ми људи не бисмо могли да се узнесемо до престола Божијег. Бог је сишао на земљу међу нас, да бисмо ми људи били вазнети до престола Божијег. Сада ми кроз Христа и у Христу Господу, постајемо сви синови Бога Оца силом и деланијем Светога Духа. Сада нас Христос уствари приноси Богу Оцу, и сви ми постајемо синови Божији по благодати, мали богови по дару и благослову Бога Оца и опет наглашавам у Христу, силом Духа Светога.
Христос проповеда на земљи, страда на земљи, васкрсава трећи дан и отвара сваком од нас пут у вечни живот. По своме вазнесењу шаље Светога и животворнога Духа, Духа божанскога, Духа истине, Духа који Христа чини присутним са нама и међу нама до свршетка века. И управо ово је доба делања Светога Духа који твори Цркву. Ми сви смо сада Духом Светим у Христу и са Христом, јер нас Христос приноси на овом Светом богослужењу, на овој Светој Литургији, Богу Оцу, као најлепши дар.
Ми треба да се одазовемо том позиву; да се и ми на свакој Литургији, сабравши се, причешћујемо од Тела и Крви Христове, да бисмо примили попутнину за живот вечни, да бисмо се родили за вечност. Тужна је данас појава и слика о овоме Божићу и ове, и свих година у овом новом миленијуму када човек мисли да је надишао Бога, када човек мисли да је надишао све. Уствари, ми смо се окренули од истине, ми смо се окренули од заједнице са Богом. Замислите када се вратимо у древну хришћанску прошлост, у прве векове, свети мученици хиљаде и хиљаде њих, страдали су управо само зато што су се причешћивали од једнога хлеба и пили од једне чаше живота, а ми данас када је Црква слободна, када је исповедање вере слободно, ми окрећемо леђа Самом Господу и не творимо заједницу са Њим; а за то ћемо морати да дамо одговор на Страшном и великом Суду Христовом када Господ дође други пут да пита и да нас испита, јесмо ли и колико смо и да ли смо били Његови у овом животу?
А сведочење Његовог присуства међу нама јесте у ствари ова заједница коју Дух Свети кроз Христа твори живо-присутном за Бога Оца. На Светој Литургији епископ, односно свештеник, приноси молитве Самом Богу Оцу у Христу и кроз Христа и Дух Свети Христа чини пристуним, све нас сабира око једнога Тела и око једне причасне Чаше. И сви смо ми у Христу и сви смо ми кроз Христа најлепши смо дар за Бога Оца.
Знате ли ви, разумете ли ви, колики је то дар и колики је то благослов? И треба, и мора, увек да будемо део Свете Литургије. Дивни су ови наши обичаји, али сви ти обичаји имају смисао само у једном – да прославе Бога Тројичнога и да покажу, и да нас опомену, ко смо, шта смо, коме служимо и који је смисао нашег живота и нашега постојања.
Молитве свих светих и пре свега молитве Пресвете Богородице, ту су да милост Божију призову на нас и нека је слава и хвала Мајци Божијој, мајци Живота. Она је наша, највећа добротворка коју имамо и коју познајемо и коју је сунце видело под овом својом капом; јер да није било Богородице, питање је да ли би се и на који начин збило све ово што се збило. Свакако би се Христос Оваплотио, али ово је био прави истински и чудесни начин и право је било време и ми овај Свети догађај славимо, ево већ 2.000 година. Све пролази али Христос остаје, Црква Његова и истина те Цркве остаје. И у тој истини, и у тој радости и ми да нађемо своје место, покажимо да смо по мери и расту Хришћани по лику Господа нашега Исуса Христа.
Имајмо љубави међу собом, само по љубави познаће се да смо Господњи ученици. Нахранимо ових дана мало сиротињу, посетимо оне који су у болницама, сетимо се оних који су у затворима, не заборавимо оне који су дужни међу нама. Данас, слабо ко у Србији баш гладује, нађе се корица хлеба за свакога али су многи сами, тужни и остављени.
У Име Господње будимо ближњи једни другима да бисмо, творећи заједницу овде и сада, наставили и у вечности да се радујемо са Христом Васкрслим из мртвих, са Пресветом Богородицом и са свима светима. Са Христом који је у вечној заједници са Оцем и Духом Светим. Пресвета Тројица нека нас спасе, нека нас помилује, ми јој се поклањамо, исповедамо, благодаримо, радујемо се и нека Господ који Цркву своју чини живом, који је глава Цркве и Дух Свети који је дар усиновљења за нас и Бог Отац који нас милује и љуби, нека нас Бог наш спасе и покаже синовима светости и наследницима Његовога вечног Царства и вечног обећања.
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
