Приликом припреме за прву литију са моштима Св. Зосима, када је и освећена обновљена испосница 2017. године, догодило се дивно знамење које нам је показало да је Светитељ увек са својим народом.
Неколико недеља пре празника, отворене су мошти Светитеља да би се узеле мере за ново одјејаније. И ништа то не би било чудно, да испод ногу Светога нисмо нашли сасушену траву и цвеће. Одакле трава у кивоту? Како је ту доспела када је увек закључано стакло?
Сетили смо се народног предања које се везује за име Св. Василија. Једини могући одговор био је – Светитељ хода! Сви смо том приликом били радосни због очигледног сазнања да је Светитељ не само са нама увек, већ да је и међу нама. Са народом коме је потребан, који му верује као Божијем човеку.
То је Св. Зосим, тих и скривен, а увек присутан. Човек о коме не знамо ништа осим његовог имена. Али знамо да је увек ту када нам треба. Без устезања му се обраћамо, тражимо и добијамо. Међутим, брзи смо у потребама, никакви у благодарењу.
Опрости нам Светитељу слаби смо, али смо твоји.
Колико је прослављен Св. Зосим Тумански својим чудима, говоре нам и страни и наши путописци још у 19. веку. Ни један од њих који је посетио и описао Туман није прескочио чињеницу да је управо Светитељ тај који привлачи народ ка манастиру својим чудима.
Хвала му, јер нас ни данас не заборавља.
Из књиге: МАНАСТИР ТУМАНЕ – ЧУДО ЉУБАВИ БОЖИЈЕ
