Јеванђељска знамења и чудеса која је Господ творио исцељујући болеснике, васкрсавајући мртве и упућујући човека на сваки благослов, управо имају за циљ да покажу да Бог не одвраћа лице своје од деце своје, него да се стара увек и свагда за наше спасење. И та знамења света и чудесна из јеванђељског времена, благословом Божијим до данас постоје; Господ не одвраћа лице своје од нас, него као брижни отац и као истински родитељ бива уз нас, крепећи нас, тешећи нас, исцељујући нас, благосиљајући нас у све дане живота нашег.

Све то има за циљ једно, а то је да човек позна живога Бога, да се поклони истински Њему као Створитељу и Спаситељу али, пре свега, да у сваком часу свога живота узнесе хвалу и благодарење Богу за то, што је нас створио, зато што нас спасава и зато што је наш истински доброжелатељ. Сав овај живот усмерен је на то, да ми као људи, спознамо да нам је заједница са Богом једини начин спасења. А заједницу са Богом остварујемо на тај начин што се сабирамо у Цркви на Литургији, творећи истинску заједницу Тела и Крви Господње а по заповести Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Јер само они који су сједињени са Њим у Телу и Крви, у Светој тајни Литургије, Светој тајни благодарења (евхаристије), силом Светога и животворног Духа, они ће Спаситељем нашим Исусом Христом, бити принети на дар Богу Оцу.

Зато Света тајна причешћа чини нераскидиву заједницу између човека и Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Ону заједницу, коју Дух Свети благосиља, коју Дух Свети приноси Богу Оцу на дар. Зато Свето причешће јесте извор живота, извор бесмртности. Међутим, у православној Цркви никад није постојало учење нити вера према Светом причешћу као апсолутном леку за све болести на овоме свету, зато што сваки човек који причешћује се, прима живот вечни у себе али исто тако мора да прође закон смрти овога света, како би могао да се саобрази Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, који је изашао на Голготу Својега живота, изнео крст Свој и страдајући на њему, био погребен и у трећи дан је васкрсао из мртвих. Тако и ми треба да понесемо Крст својега живота, да га изнесемо на Голготу, да будемо у тајни смрти да би угледали радост васкрсења и да саваскрснемо са Господом када буде дошао Други пут у сили и слави.

Свето причешће за нас јесте лек бесмртности, лек Вечнога живота, оно што нас у ствари чини постојаним за заједницу Царства Божијега. Зато немојте олако да бежите од Светог причешћа, принесите Господу сам живот свој, сву врлину своју, проспите грехе своје испред себе и завапите Господу да буде милостив свакоме од нас. Јер само у заједници са Њим ми можемо да градимо, да имамо и да будемо учесници у спасењу, јер спасење јесте заједничко дело Бога и човека. У спасењу Бог дела, али се тражи и наша слобода и наше усмерење ка њему! Овај живот ће проћи, наше је да погледамо Господа и да у заједници са Њим тражимо живот и спасење. Светом причешћу приступајте са вером, знајући да је у њему спасење али Светом причешћу приступајте и са љубављу, знајући да се кроз њега сједињујете са Господом, и наравно, никад не заборавите наду да Господ долази други пут и да нам отвара Царство Своје.

Онда, када наступи заједница са Њим, тада ће се Литургија преточити управо у Тајну будућега века. Тајна будућег века јесте заједница, она истинска, коју је Бог наменио човеку још од Адама и пре стварања човека, управо да би та заједница била испуњење Божијег домостроја спасења и љубави, али то је и оно „што око не виде и ухо не чу и оно што људски ум не наслути“, али је то исто и оно што сада предокушамо кроз Литургију. Зато увек будите део литургије на органски и истински начин, примајући попутнину за живот вечни, а то је Света тајна причешћа.

За нас хришћане је то јако важно, посебно у овим данима Новог светског поретка и нових технолошких процеса, када се уствари управо ускраћује учешће Господње у животу православног хришћанина. Није битно седети са стране или то да ли ми исповедамо шта ће доћи, него да ли то својим животом сада сведочимо? Ако сведочимо сада то, сведочићемо и у будућем веку и наследници тога ћемо бити када Господ буде дошао Други пут да суди живима и мртвима.

Нека свака пошаст и свако искушење што пре буде склоњено од нас, милошћу Божјом, али немојте да ропћемо, имајмо љубави једни за друге, имајмо милосрђа једни за друге, будимо истинска деца Божија. Посведочимо Бога и у дане кад је тешко а не само у дане кад је лако. Видите да се Црква враћа ономе што је била у својим првим вековима, да ће бивати све мање и мање заједнице, али оне треба на истински начин да чувају Господа. А заједница Цркве јесте заједница оних који се причешћују Господом.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име