Празници су у Србији Божијој установљени, са једне стране, као сећање на Јеванђељске и друге догађаје који су важни за наше спасење, као и на спомен светих Божијих угодника, са друге стране.
Овај празник који данас славимо, који је Ваведење, односно увођење Пресвете Богородице у Старозаветни храм, није само сећање на историјски догађај који се тада, у Богородичином животу збио, већ је у ствари јако важан елемент нашега спасења.
Бог је створио човека и створивши га даровао му је Рајско насеље и наслађивање свом творевином са заповешћу да не окуша од дрвета које се налазило усред Раја. Дрво спознања добра и зла. Човек се огрешио о ту Божју заповест и окусивиши плод греха, он бива од Бога изгнан из Раја јер више није могао да, као онај који је окусио од греха, буде насељен тамо. Тиме се у ствари губи првобитни савез који је установљен између Бога и Адама и сада, Адамови наследници и покољења људска после њега, бивају условно говорећи, остављени.
Господ је чинио разне савезе у Старом завету са праоцима, патријарсима, народом Израиљевим који је чекао долазак Спаситеља и разумео да је један Бог створитељ свега, за разлику од многих других народа који су били незнабожни. И управо су пророци Старога завета најављивали да ће доћи време када ће један од пресвете Тројице, Син Божији, Господ наш Исус Христос, постати човек. И многи су најавили да ће се он родити од девојке и да ће бити безгрешно зачет и да ће кроз Њега доћи спасење свему свету. Вековима је у народу Израиљевом Бог тражио тај чисти сасуд, истински сасуд, ту девојку кроз коју ће се родити Син Божији и постати човек.
И Бог је препознаје у лику Пресвете Богородице Приснодјеве Марије, девојке Марије, препознаје личност која је погодна да буде мајка Спаситеља света. И онда када је дошло то време, показују се у њеном рођењу многа знамења и призвања Божија; пре свега Бог је показао знамење јер се она родила од старих родитеља у позним годинама, од Јоакима и Ане. Потом је показао чудо управо на празник Ваведења Пресвете Богородице, односно овај празник увођења девојчице Марије у храм, када је дежурни свештеник, који ју је примио у храм, увео је у Светињу над Светињама.
Светиња над светињама у јерусалимском храму било је место у коме се чувао Ковчег завета са таблицама закона које је Мојсије добио од Бога на Синају и процветали штап Аронов, као знамење савеза Израиљевог са Богом. Управо у ту Светињу над Светињама улазио је првосвештеник само једанпут у години дана да окади жртвеник, а сада, гле чуда, он уводи једну девојчицу што је по закону ондашњем било потпуно недопустиво. Међутим он је имао просто виђење од Бога да је та девојчица неко ко ће у многоме значити за тај савез Бога и човека. Кроз надолазеће време показује се да арханђео Гаврило долази код девојке Марије и говори да је она благословљена међу женама и да је она та за коју је проречено да ће да роди Сина Божијег. Наравно то није била наредба него призив и позив Божији упућен устима Арханђела Гаврила. Мајка Божија, Пресвета Богородица, одговара:“Нека ми буде по речи Твојој“ – саглашава се са вољом Божијом. И рађа Сина Божијег, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа који проповеда, страда нашега ради спасењена на крсту прикован, васкрсава нашега ради спасења, нашега ради васкрсења и нашега ради вечнога живота.
И гле, у Цркви нам остаје Пресвета Богородица и увек дјева Марија као симбол, као живи однос Бога и човека, као жива заступница људскога рода пред Богом. Сви ми када нам је тешко, када страдамо, када патимо, ми се најпре обратимо Пресветој Богородици и свагда је молимо да нас не оставља, да буде уз нас, да умоли Бога, да умоли Сина свога Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа, да буде уз нас. Данас се молимо браћо и сестре у овом светом храму и у сваком светом храму Мајци Божјој да нас сачува, закрили, да нас заступа о дану Другог доласка Господњег, када Христос буде дошао други пут да суди живима и мртвима у онај вечни дан.
У многим ситуацијама и приликама Пресвета Богородица је помагала и није остављала и није заборавила људски род; и пројављивала се нама људима у многим местима и ситуацијама нашега живота и кроз многе своје чудотворне иконе које се чувају широм света. Ево и једна овде, код нас у Туману, чудотворна икона Пресвете Богородице показује и пројављује кроз многобројна чудеса да је Пресвета Богородица са нама и уз нас и нека нас она чува и штити у време земнога живота. И онда када будемо из овога света прелазили у вечни живот нека нас руком својом Пресвета Богородица поведе ка Господу. Нека сруши све замке нечастивога и нека буде наша заступница и на Страшном суду.
Има она једна побожна прича о Плавим лествицама која каже да Пресвета Богородица, по дару Божијем и слободи коју има, тајно спушта у одређени дан Плаве лествице, као једне чудесне стубе из Раја у пакао, па неки људи који нису за Рај буду чудесно виђени у Рају, управо поведени тим Плавим лествицама Пресвете Богородице. То значи да у Рају нема тих стубaца али има Пресвете Богородице, која има велику слободу да нас заступа пред Господом и да моли Сина свога и Бога нашега да нас заступа и да нас спасе.
