Ево дана кога сазда Господ, дана у коме празнујемо исто, једнако али увек ново, за нас живо и актуелно, Васкрсење Христово. Свака недеља браћо и сестре јесте мали Васкрс. Дан сећања да је Господ не само васкрсао из мртвих нашега спасења ради, него дан сећања на оно што ће да се збуде, а то је наше васкрсење и обећање Господа да ћемо у заједници са Богом, са Пресветом Тројицом и свима светима, и ми наследити радост вечног живота. Овога дана удвојено је славље васкрсења Христовога и славље Светог Архангела Гаврила, Благовесника Христовог и Благовесника нашег васкрсења.
Свети Архангел Гаврило, заштитник овога светога манастира, важан је за спасење свакога од људи јер је он, као анђео Божији, у вечности и у вековима имао и има задужење од Бога да благовести, односно да вољу Божју и тајну вечнога спасења људскога рода у Богу, преноси као истиниту Божанску вест са неба на земљу. И зато се архангел Гавило јављао у Старом завету крепећи пророке, надахњујући пророке, најављујући оно што се имало збити, а то је рођење Сина Божијег – Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
Најавио је непосредно и само рођење Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, само рођење Господње, јавивши се и благовестивши Пресветој Богородици, јавио се пастирима, јавио се праведном Јосифу и јављао се многим праведницима. И напослетку, као најзначајније његово јављање јесте о дану Васкрсења, када су жене мироносице виделе појаву ангела на гробу, којим је указао да Христос кога траже више није у гробу, него је Васкрсао онако како је рекао и онако како су пророци и најавили, онако како се по вољи Бога Оца и сагласју Христовом и благодаћу Духа Светога, нашега ради спасења, имало збити. И тако се и догодило.
Свети Архангел Гаврило наставио је својом светом личношћу да благовести свакоме од нас до данас, истину Светога Јеванђеља и истину нашега спасења. И у новије време, ја сам о томе говорио, многи знају а многи нису чули, свети Архангел Гаврило јавио се једном старцу (који је био избеглица из Хрватске) на аутобуској станици у Београду и упутио га у његов манастир Туман, и одједном нестао. И заиста, тај старац је дошао овде, послужио светињи и сестрама, у миру се упокојио, и ево овде, на манастирском гробљу, са свим другима, чека трубу Архангела Гаврила да устане у радост васкрсења. Тај човјек се звао чика Душан и ето, он је жив пример у ово ново време да свети Архангел Гаврило не само да чува свакога од нас људи, које приводи Господу и којима Благовести истину спасења, него чува и овај свети манастир и предстоји пред Богом, штитећи нас који се сабирамо овде, под сводовима не само ове цркве, него читаве ове његове вековне светиње.
Кад смо дошли овде, овај празник Светог Архангела Гаврила некако је био у овом манастиру тих, и да не употребим груб израз, некако запостављен. Међутим, слава је Богу, ево после шест година, на његов дан и увек о Сабору његовога светога имена, последњих година, окупља велики број народа Божјег, знајући, сведочећи и благодарећи Богу на дару што је Свети Архангел Гаврило, управо он, као Благовеститељ, као Благовесник, тај, који је заштитник овога Светога манастира. Он непрестано стоји пред Богом заједно са Светим Зосимом и светим Јаковом – чудотворцима туманским. Предстојећи пред Богом, непрестано се за нас моле свети Гаврило, свети Зосим и свети Јаков тумански. И заиста, слава је Богу и светоме и великом и чудесноме Гаврилу, да је посета овога манастира таква, каква јесте. Јер је Господ дошао да васкрсне нас ради и да нам да спасење. Али Он брине о нама и у време земаљског живота као што у Јеванђељу читамо: Он је исцелио двојицу слепаца, као што је немом отворио глас и многа друга чуда сатворио, управо кроз њих показујући бригу за људски род, пре свега желећи наше спасење али бринући се и за сваку нашу другу корисну и добру потребу.
И ево, у ово ново време, у његовој светињи овде, у светињи Божијој, у светињи арханђела Гаврила, господ Христос кроз светога Зосима и кроз светога Јакова, силом Духа Светога свога и даље чини Јеванђељска чудеса. И заиста овај свети Туман данас, Богом је изабрана бања Витезда, бања у којој, уроњени, многи болесници из те чудесне духовне воде излазе здрави. И неретко ћете чути да глас о сведочењима Божијим, пројављеним у нашем времену у манастиру Туману, немају границе. Тај глас иде од срца до срца човековог, не марећи за границе које су поставили људи и не марећи за континенте, него кроз васељену се глас о овим Божијим знамењима у Туману преноси. Али знајте, да је највеће чудо које нам је Господ оставио, истински призив и призвање и дар да са Њим будемо у заједници. А та заједница браћо и сестре, остварује се управо овако, овде и сада, у Светој Литургији, када ми многобројни постајемо једно у Христу, примајући истински од Светих тајни Тела и Крви Христове, причешћујући се самим Христом.
Данас ће вам многи у Цркви говорити о подвигу, о чудесима, о благодатним даровима, о пророштву, о предсказивању догађаја који ће се збити, о многим небо-земним и невероватним догађајима које Господ твори, али ће се данас, нажалост, јако мало говорити о ономе што је суштина нашег хришћанског живота, а то је заједница са Господом. Многи и многи ће да проричу долазак антихриста на овај или онај начин, говорећи о његовом печату, о примању жига звери и томе слично, али ће ретко ко од људи, па чак и из Цркве, да вам говори да смо, сваке недеље и празника када се служи Света Литургија, позвани самим Христом да примамо Његов печат и да се сједињујемо са Њим и у Њему овде и сада у времену, једни са другима, ради вечности. Знајте, пред нас се ставља, и нама се даје печат Христов, у свакој Светој Литургији на којој се причестимо и на којој смо призвани да се причестимо. Највећа заштита од свега на овом свету и од духовних и других непогода које могу да нас окруже и које можемо да видимо и које не можемо да видимо, јесте заједница са Христом кроз Свету Литургију. Али та заштита Христова није везана за неко магијско деловање, него је везана за нашу слободу да живот свој, сами себе и једни друге, Христу Богу предамо и да преданост тог живота буде благословена и опечаћена управо примањем печата Христовог, а то је Света Литургија.
Зато се и крштвамо да бисмо могли да учествујемо у животу Цркве кроз Свете тајне, пре свега кроз причешће у Светој Литургији. И немојте нико да вас вара, треба што чешће да се причешћујете са страхом Божијим, са вером, са љубављу, са свешћу да је Христос једино добро у овоме свету, једино добро у сваком свету и да смо везани са Христом онако, како је Он рекао. Примајући од Тела и Крви Његове можемо да имамо заједницу вечнога живота.
То не значи да се Светом причешћу прилази необазриво, без страха Божијег, без припреме и без свести да, уколико и колико имамо веру, таквом вером ће нам бити суђено. Пре свега да верујемо да је на тај начин Христос присутан међу нама у Светој Литургији, у Телу и Крви својој, у приносу хлеба и вина који управо настају трудом човековим. Ми тим благодарењем показујемо у ствари да смо захвални Богу што нас је створио, што смо живи, што постојимо, што нас чува, што нас је обожио својим оваплоћењем и што нам је отворио пут у вечни живот Својим Васкрсењем.
