Свето Преображење на гори Тавору, значило је показивање Божанске природе Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, Његовим ученицима и апостолима.
У томе светоме догађају где Господ бива јаркији и светлији од сунца, учествовала је сва творевина, заједно са Старим и Нови заветом. Ту су били весници Господњи из древнога времена, боговидац, пророк Мојсије и свети пророк Илија и Свети апостоли као носиоци новога призвања, те сва творевина која је са страхом и трепетом гледала и поклањала се своме Створитељу.
Свети пророк Мојсије Боговидац, силом Духа Божанскога, бива присутан у догађају Преображења као и свети пророк Илија, да виде славу народа Израиљевог. Славу коју су њихови синови вековима чекали. И заиста, Преображење показује да се испуњава намера Божија, да човек бива узнесен до престола Бога Створитеља. Управо као представници Новозаветне цркве, као наши представници, свети апостоли, тројица од њих, бивају сведоци тога.
Преображење Господње зато за нас јесте велики и важан дан, и као што видите у нашем народу, изузетно поштован празник. Преображени Господ уз присуство светих Мојсија и Илије, показује у ствари да је сваком од нас намењена та нетварна светлост са Тавора, та нетрулежна промена и то истинско преображење. Не за време, него за вечност.
Преображење наше јесте усмеравање нашега живота ка Сину Божијем, ка Јеванђељској истинии Његовој и пре свега ка обећаном Царству Божијем које очекујемо. Преображење наше не значи ништа друго него промену нашега живота ка бољем. Једно истинско преумљење наше, ка вечности: остављање пролазног и пропадљивог, земаљског и ововременог.
Тајна Царства Божијег намењена је за сваког од нас. Наше преображење, свакога од нас понаособ, управо почиње овде и сада у Цркви, на Светој Литургији. Зато је Литургија увек истински позив и призив свакоме човеку да се преобрази по мери свог раста ка Христу. Примајујући од светих Тајни Тела и Крви Његове, ми у ствари примамо попутнину за вечни живот, купујемо невидљиву улазницу за Царство Божије. Она нема земаљску цену, она се не добија уценом, преваром, стицањем, подмићивањем. Та улазница се купује животом и сопственим опредељењем у вери Христовој. Принцип Цркве јесте причешћивање верних као залог нашег вечног и непролазног преображења у сили и слави, коју ће нам Сам Бог дати.
Зато знајте да одговор на то да ли смо Христови, у дан Страшнога и Другога доласка Његовог, у дан Суда, управо ће зависити од нашег делања и нашега одговарања, пристајања, пред Богом сада.
Свето Преображење и Таворска светлост невидљива и пребивање у слави и сили Божјој, било је кроз векове нада и надахнуће многих подвижника. Исихаста, којима је припадао и св Зосим, поготово. Том дивном, таворском светлошћу, светлошћу која чудесно ни из чега сија и обасјава све, били су надахнути и ови свети подвижници у време Кнеза Лазара, који су из далеких земаља дошли и наследили и населили духовне крајеве Светога Саве. Међу њима, у тој преображенској, Таворској светлости, радује се и сведочи нам и свети Зосим синаит чудотворац и свети Јаков, светитељ нашега времена.
Као светлоносци, као Христоносци, као они који су обасјани Таворском незалазном светлошћу Господњом, силом и диханијем Светога Духа, благодатном вољом Бога Оца, они нам сведоче то Царство Божије, које ће наступити и које ће доћи.
Њихове Свете и нетрулежне мошти у овом светом манастиру почивају и сведок су да је за човека намењено нешто много више, него што је овоземаљски свет. Али то се остварује само и једино у заједници са Христом. Зато причешћујте се на призив и позив Свете Цркве. Та света, тајанствена жртва спасења, тај дар Господњи, не савршава се само украса и реда ради, него да бисмо ми сви били причасници управо те живе, енергије Божије.
Да се причестимо и сјединимо са самим Сином Божијим и да на тај начин примимо благодатне дарове за вечност али и за ово време. Одговорност није само на свештенослужитељима Цркве, одговорност је на свакоме од вас. Црква вас зове, Црква вам нуди, Црква вам радосно даје, а ви сте ту да примате са вером, или да окренете леђа од тога. Слобода остаје свакоме загарантована. Управо је то највећи дар Божији – да слободно желимо да се сједињујемо са Њим. И пример тога су Свети апостоли, ови Свети подвижници који овде почивају, али и многи, многи други, и дај Боже да смо ми тај пример, православни хришћани 20. и 21. века. Да смо ми пример Христове светлости у свету. Ипак, да смо ми бољи, Цркве би нам биле испуњене. Да смо ми бољи, не би у свету било сукоба. Увек и једино пођимо од себе. Исправљајмо себе са молитвом да се Господ смилује и на друге. А ми увек радимо обратно – ми исправљамо друге, а себе уопште не видимо?!?!
Да бисмо носиоци светлости нетварне били, ми треба да припремимо своје тело, своју душу. Целокупну своју личност да припремимо не би ли примили ту светост. Нико неће чисту воду да сипа у прљави суд. Молите се Богу, благодарите Богу на љубави, на дару живота.
Примајте од дарова Тела и Крви Господње, јер је то снага и попутнина за вечни живот. Овоземаљски, врло брзо пролази. Многа су Преображења прошла кроз овај свети Манастир и на сваком од њих је био неки народ. То нисмо били ми, као што ни сутра, кроз неко време, нећемо бити ми. Зато се хватајмо докле имамо времена за Господа, да нас Он спаси и да нас благослови и да нам дарује Царство вечно у коме царује Тројични Бог: Отац, Син и Дух Свети, у коме су са Њим у заједници, они који љубе истину и који желе да је наследе за вечност.
