Ево пред нама једног живог јеванђељског догађаја у којем Господа, на посвећењу по закону јудејскоме, дочекује старац Симеон и пророчица Ана, управо благовестећи и говорећи и највљујући и пројављујући оно што је се збивало, а то је долазак Сина Божијег у свет.
Ти честити старци, Духом Божијим видели су пред собом Онога, којег је вековима и генерацијама очекивао род људски и народ Израиљев. И препознавајући и видећи у њему обећаног Месију, Сина Божијега, клицали су са радошћу. И у томе видимо сусрет малог детета Богочовека Христа са старцем, човеком Симеоном. И видимо колико се људска природа радује свом ослобођењу и сваки човек велича Господа јер је дошло избављење свакоме од нас.
Богочовек Христос, Син Божији, друго лице Пресвете Тројице, Божански изасланик нама људима, Онај који прима нашу природу, сада, као дете, стоји пред старцем Симеоном. И старац Симеон пророкујући и радујући се и поклањајући се, исповедајући у име читавог људскога рода, благодари што је Бог постао човек да би својом људском природном спрао наше грехе, а силом своје божанске природе, воздигао све нас до престола Божјега.
Нека је слава Богу који нам дарује спасење, који нас је и створио ради вечне заједнице и вечне радости са Њим. И ви ћете видети да је однос Бога и човека кроз читаво време, кроз народе, генерације и свакоме од нас, увек представљао одређени сусрет. Сретење Господње са старцем Симеоном показује у ствари сусрет Бога и човека. СУСРЕТ – који значи спасење, СУСРЕТ – који значи обожење и СУСРЕТ – који значи избављење од греха и од смрти.
И зато Господ стварајући човека, даје му благодат слободе да изабере пут којим ће да крене: да изабере настројење срца свога. Бог од нас зато што нас је створио, не тражи ништа осим што жели да му ми принесемо благодарност, захвалност истинску, слободну, неусиљену. То вам је као што дарујете некада некога, па му ништа не тражите за то што сте му даровали, али просто, природно и нормално је да за тај дар буде узвраћен захвалношћу. А ми треба да будемо ти, који благодаримо Богу на дару стварања, не дару живота, на дару васкрсења, на дару искупљења, кроз Христа. Дакле, Бог је увек спреман да прими нашу благодарност и наша благодарност и захвалност су једино што можемо принети Богу, јер све друго је Божије, сва творевина и све што постоји Божије је. Благодарност је оно што је наше да Богу слободно и искрено принесемо.
Бог нам оставља након Христовог васкрсења и вазнесење на Небеса, тајну Цркве и ово Свето сабрање које зовемо Литургијом, које у ствари јесте истинска захвалност и благодарење. У овој Литургији ми захваљујемо и на свакој Литургији ми захваљујемо Богу што нас је саздао, што нам је отворио пут спасења.
Али, на који то начин у Литургији ми благодаримо? На тај начин што кроз Свету тајну причешћа Тела и Крви Христове, ми у ствари творимо заједницу, и бивамо Господом Христом принети на дар Богу Оцу. На нашу малу благодарност Господ одговара великом благодарношћу нама, приносећи нас непрестано Богу Оцу као најскупоценији дар. И зато сви они који су у Христу, призвани су и јесу ту да се спасу, и зато та заједница са Христом стоји и постоји. И зато увек благодарите Богу и знајте да је сусрет са Богом оно што је увек одлучујуће и суштински важно за човека. Али у сусретању са Богом никад немојмо да заборавимо да се сусрећемо једни са другима у радости, љубави, праштању, миру, благослову Божијем, жељи и намери да заједно наследимо вечни живот. Јер само једни са другима, као заједница, творимо Цркву, а они који творе Цркву позвани су и призвани у вечни живот.
Нека Бог молитвама Пресвете Богородице, Светог старца Симеона и свих Светих, благослови све нас. Нека на примеру њиховог сусретања са Богом и ми имамо увек на памети да нам је тај сусрет од животног и спасоносног значаја.
Слава ти Господе који си дошао међу људе да спасиш свакога од нас, благослови нас да се, сусрећући се са тобом у Светој Литургији увек надахњујемо, да тајну спасења надахњујемо вечношћу!
Ево нас у припремним данима за Свети пост; праштајмо једни другима и сусретнимо се у том праштању, у врлини, у сваком добру, у хришћанској љубави. Одступимо од мржње, од зависти и од свега онога што нас квари, заволимо Господа, волимо ближњег поред себе и врата Раја ће нам широм бити отворена.
