По нашем православном учењу ствара Бог Отац човека кроз Сина, Духом Светим. Бог управо кроз читаву историју до данас и у сваком времену не заборавља дело својих руку, враћајући се са љубављу и призивајући и позивајући човека да наследи Вечну заједницу са Богом нашим – Пресветом Тројицом. Човек је окусивши грех и смрт, био изган из првобитно богомдарованог рајског наслеђивања у Едемском врту, када су Адам и Ева јели од дрвета познања добра и зла. Након изгнања Бог није напуштао дело својих руку како нас учи читава историја спасења од Адама до данас, него је увек налазио начине да обнавља однос са човеком. Пре свега Бог је обнављао односе са народима, односе са заједницама, односе са појединцима. Свеукупан Стари завет представља нам једну праслику и најаву онога што ће доћи а то је Господ и Спаситељ наш Исус Христос. У том Старозаветном периоду, Бог се јављао људском роду устима пророка и другим знамењима која су се творила у доба Старога завета, управо показујући човеку да му је наменио вечну заједницу, вечну радост и да ће та заједница управо доћи рођењем, односно оваплоћењем Сина Божијег, који ће бити Богочовек, Личност која обнавља однос Бога и човека.
Размотрили смо рођење Христово у коме смо објаснили који је значај Христовог рођења као човека и да је у ствари Богочовек тај који повезује човека са Богом кроз сву људску природу, кроз коју преображава и нашу природу, управо нас водећи и призивајући ка бесмртности. У овом празнику који и сада прослављамо, Светом Богојављењу, имамо један однос јављања Бога човеку. На који начин се то збива?
Да би се испунило пророчко писмо и најаве старозаветних праведника, ми смо имали догађај Светог крштења, где је последњи велики старозаветни пророк, уједно и очевидац Новога завета, Свети пророк и претеча Крститељ Господњи Јован, крстио на Јордану Господа Спаситеља нашега Исуса Христа и то је управо било ради нашега спасења. Христос је крштен не само да би се испунила реч пророка и закон, него да бисмо кроз Његово крштење, ми видели пут и начин за наше крштење. И у том догађају се пројавила читава Пресвета Тројица. Бог Отац – гласом, који је парао Небеса, Дух Свети који је сишао на Христа у виду голуба и остао на њему, по чему је свети Јован и сви други који су били сведоци томе догађају, у ствари видели да се ради о Сину Божијем, Ономе, који је Помазан и који је управо призван и позван да буде Спаситељ читавог света односно људског рода.
И у догађају Бгојављења нама се уствари предочава кроз Христа и у Христу, пут који ми треба да прођемо као Христови ученици и наследници Његовог обећања. Христовим крштењем и ми смо призвани и позвани да се крстимо водом обновљења, водом новога живота којом се спирају греси прародитеља: облачимо се у нову ризу, ризу заједнице са Богочовеком Христом, који нас у ствари приводи Духом Светим, Богу Оцу.
Крштенска вода не значи ништа друго него вода искупљења нашега, вода благослова нашега и вода вечног живота. У Светој Тајни миропомазања на нас се спушта Божански Дух, истински Дух, Дух усиновљења, дар благодати, дар приношења Христом, нас људи, Богу Оцу.
У Светој Тајни крштења и миропомазања ми се облачимо у Христа. Облачимо се у слику Његовог рођења, Његовог крштења, Његове проповеди, Његове крсне смрти, Његовог страдања, Његовог васкрсења, Његовог вазнесења, све то ради оног догађаја, другог и славног доласка, када ће проћи овај свет, када ће се сви преобразити у радости долазећег Царства Божијега, где ће праведници бити са десне стране, а они који нису задобили и примили љубав Божију, који не желе да се са њом суоче, биће са супротне, леве стране, како нас учи свето предање Цркве.
Зашто се, поставимо на овом месту питање, Бог јавља човеку? Зар Бог Тројични који је све и сва и заједница Оца и Сина и Светога Духа, има потребу да се јавља и да обнавља свој однос са човеком, људским родом уопште, када ми хиљаду и милион пута у своме животу свесно и без пардона напуштамо дарове Божије, напуштамо ту заједницу? Бог Отац љуби Сина свога у Духу Светоме и Пресвета Тројица је образац љубави односа коју излива и на сву творевину и на круну творевине а то је човек. И зато Бог, волећи оно што је створио, посебно човека као круну свога стварања и онога коме је заповедио да влада творевином, има непрестану потребу да изнова гради однос са нама, чекајући нас да ми добровољно, са свешћу и савешћу прихватимо пружену руку Божију ка нашем спасењу. И зато се Бог јавља народима, Бог се јавља и појединцима и увек у нашем животу интервенише ради нашег добра и нашега ради спасења.
Основно јављање Божије у свету и у времену сада, у доба свете Цркве, јесте света и Божанска Литургија, где се у заједници Тела и Крви Христове, у Светом причешћу, ми људи, сједињени са Христом, кроз Христа и у Христу, Христом бивамо принети Богу Оцу силом и дејством Духа Светога, Божанског Духа који је ту, да нас до Другог Христовог доласка чува и штити као синове и кћери свете Цркве.
И зато не заборавите да и ви, и свако од нас, у име Божије, јављамо се као ближњи једни другима; да не прогонимо једни друге, да не мрзимо једни друге, да се покажемо синовима и наследницима светости и да се покажемо достојнима и достојанственима имена Христовог. Јер Бог који воли нас, Он воли и оне који нас воле, воли и оне који нас не воле и све нас, као децу своју призива, да будемо једно у Њему, да будемо у заједници љубави, у име Господње. И то нам сведоче кроз векове сви Свети праведници, Свети мученици, подвижници, и сви они који су Богу угодили у сваком времену.
Зато би догађаји које славимо, ево Рођење Христово или Крштење Његово од Јована на реци Јордан, нису само важни као историјско сећање, него су важни нашега ради спасења. Јер сви ти догађаји имали су свој смисао, своје место и улогу у Христовом јављању и посведочавају Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа као Богочовека. Управо Његово јављање свету. Његово јављање да прослави Оца свога, Силом и благодатним дејством Светога Духа. И ми хришћани данас, треба да будемо увек они који прихватају, разумеју и даље пројављују јављање Божије људском роду. Наш живот управо треба увек да буде Божије јављање другима, да кроз нас и у нама, колико то можемо, да се трудимо да дамо све од себе, да будемо слика Христова и слика онога што прави хришћанин треба да буде у сваком времену. Посебно у овом времену када смо се отуђили једни од других, када смо заборавили једни друге, када немамо ни времена, ни пажње, ни трунке радости да посветимо своме ближњем. Јер у овом времену, оваком какво јесте, хришћанско држање, хришћанска љубав, хришћанско праштање и милосрђе, заиста јесте истинско јављање Божије човеку и оно је утешно, оно је благословено, оно је увек онакво какво је и Јеванђељско призвање, а то је једна блага, чудесна и благословена вест.
Нека је хвала Господу и слава, који се нашега ради спасења оваплотио Духом Светим од Марије Дјеве и постао човек, омогућивши тиме свакоме ко је у телу, свакоме ко је човек, да по благодати постане бог. То је истински дар и то је истински благослов који је овај свет могао да прими, и ништа под сунцем није ново, није светије и није истинитије него ли Господ и Спаситељ наш Исус Христос. И када он буде дошао Други пут у слави својој и сили да прослави Оца свога Духом Светим, нека и ми нађемо удео заједнице са Њим, да и ми постанемо синови и кћери светлости. А до тада трпећи бреме овога живота, помозимо једни другима да се кроз нас јави Бог и другима: да ми будемо Божије јављање и другима, то је наша хришћанска обавеза, наша дужност и проповед Јеванђељска на којој увек и темељно треба да радимо и која у ствари треба да постане наш живот.
„Покајте се браћо и сестре јер се приближава Царство Божије”
Кајмо се, праштајмо једни другима, волимо једни друге, молимо Бога да нам свима опрости, да буде милостив свима нама, да нас благослови и да нас све покаже синовима и наследницима свог обећања.
Да бар мало проговоримо на тему вере, да покажемо и покушамо да освештавамо време једни другима благодатним и благословеним сејањем речи у име Христово. Нека у овом времену метежа, у овом времену „Парова“, „Задруга“ и свега другога што нам се сервира, имамо време и за Христа и да будемо Христови и да актуализујемо Христа у нашем свакодневном животу. То је велика улога нас хришћана данас и улога Цркве у овоме времену, те зато и користимо ове нове технологије да покажемо да све што је Бог дао човеку, може да се користи на добро.
