Господ је дошао међу нас и постао човек као Син Божији, да нас, пале и мале људе, узвиси до висине престола божанске милости, љубави и вечне радости. У том Господњем пројављивању човечанству и свету, стоје многи свети и праведни људи који су провидећи Духом Божијим, препознали и препознавају да је Он Спаситељ и Искупитељ и Васкрситељ и Онај који нам отвара врата вечног живота.
Један међу њима, спојивши закон и наду Старога завета и отворивши врата Новога завета, правивши пут за Христа, јесте славни и велики, и како сам Господ каже, највећи од жене рођених, Свети Јован Пророк и Претеча и Крститељ Господњи.
Данас кад се сећамо његовог светог усековања, када сви правоверни у радости духовној прослављају и сећају се овога дана, сви ми живећи правоверно и трудећи се да будемо деца Цркве и Христова, треба да схватимо пример и поуку овога великога Христовог сведока, уједно и пророка Старога завета и Благовеститеља за Нови завет, уједно и апостола. И све службе у Старом и Новом завету спојиле су се у личности овога Крститеља, овог великога Јована који поред свих тих служби бива и крститељ Господњи.
И ми данас треба да се запитамо над његовим животом и да његов живот и његово следовање Христу упоредимо са нашим малим и ништавним животом и само да завапимо Крститељу Христовом.
Све нас помени и никог од нас не остави у молитвама својим.
А она поручује једно, дајући главу, држећи се правде Божије, да ми треба сву наду своју да положимо на Господа свога. Да не малакшемо пред тугом и пролазношћу овога света и овога живота него да непрестано, бдијући над собом и иштући спасење као суштину нашег постојања, увек и недвосмислено се везујемо за Христа. Најпре и суштински овде и сада у догађају Свете Литургије. Да пијемо из Чаше живота коју је Он пролио за нас и једемо од Тела Његовог кроз које је и нама васкрсењем, дошла радост срећног живота.
Зато да бисмо наследили васкрсење Христово и били учесници васкрсења и вечнога живота, морамо да се сјединимо са телом Његовим, преображенм и васкрслим. И да Он, поставши део нас, у ствари и нас принесе Духом Светим, Богу Оцу на дар.
Ово није нека висока теологија, ово је живот браћо и сестре и они који су у Цркви и који разумеју Цркву и који воле Цркву и који желе заједницу са Христом, ово ће без много размишљања да творе и да разумеју у срцу своме. А глас вапијућег у пустињи који припрема и поравнава стазе Спаситељу, глас великога пророка и Претече и Крститеља Господњег, од јорданске пустиње преко целога света, у свој васељени, свакој генерацији христољубивих поручује:
Покајте се јер се приближило Царство Божије!
Покајте се да би сте угледали лице Онога који вас је саздао и који вас позива за вечни живот. А ми људи читамо и слушамо ал не чујемо и не творимо глас овог великог Божијег човека, него као Иродијада и њена ћерка, тражимо непрестано главу Јована Крститеља на тањиру. Скупог ли рођенданског поклона и велике ли погибли у историји за такве људе! Нас историја и вечност и васељена и сваки човек и напослетку, на Суду, Бог живи може препознати или као Крститеља Господњег по верности или као оне који траже његову главу на тањиру.
Зато браћо и сестре, дозовимо се памети и докле има дана са љубављу прихватимо Крститељев позив да се покајемо, јер се приближило Царство Божије. Да се покајемо од својих злих дела, да се оставимо својих грехова, да се присајединимо врлини, да имамо љубав према Богу, да имамо љубав према ближњима и напослетку, као круну Христове заповести, да имамо љубав и према непријатељима својим. Е онда ћемо бити подобни и деца и наследници Светога и великога Пророка и Претече Крститеља Господњег Јована, чијим молитвама да Господ помилује нас, благослови и укрепи, да нас утврди и оснажи у вери. Хвала је Богу на овом његовом светом дану. Да се сабиремо, заједно славећи са Крститељем Јованом, васкрсење Христово.
Зато данас имамо поштовање према овом светом дану и празнику и држимо пост како је црква заповедила. Не морамо одмах данас да се наједемо као древни Израиљци, прешавши преко мора као по сухом – како поручи у савремено доба наш преподобни отац Јаков тумански који је заиста за ово време и за ово покољење, попут новог Крститеља, био громогласни проповедник покајања. Није нам данас запело да се наждеремо меса, него да примимо од благослова Божијијег и да том својом љубављу и жељом и подвигом уздржања, покажемо данас и себи и Господу (а то други не треба да виде, то је између нас и Господа) да смо спремни да се одричемо у Његово име.
И данас, нека цео свет иде једном стазом, ми идемо управо стазом Божијом и нека то буде један мали знак наше љубави према Господу. А Бог нас неће оставити и свети Крститељ никад неће престати да се моли Богу за нас. И нека је њему слава и хвала и свим светима и Мајци Божијој који се моле Богу за нас. А Господ нека и нас не заборави и нека нас прими као своје.
У радости васкрсења призивајући молитве славнога Крститеља Јована и ми се надамо да са њим и свима светима, нађемо удео у Рају. Како је рекао наш народ „Да смо у Рају макар на крају.“
Христос Васкрсе!
Беседа архимандрита Димитрија на празник Усековања
