Архиепископ Христофор:
Наша Црква је дала Јеванђеље целом свету… То је наша Црква. Не црква педесетих година прошлог века, нити црква стара 100 или 200 година, то је црква стара 2000 година коју је установио Дух Свети када је сишао на апостоле.
А први епископ ове Цркве био је Свети Јаков, брат Господњи, као што видимо у књизи Дела апостолских. Данас Својим вазнесењем (беседа изговорена на празник Вазнесења ове године, п.п.) Он узноси нашу природу, враћајући је на њено првобитно место. Погледајте дубину Божје љубави према нама, децо моја!
Он се оваплотио ради нас, обоготворио је нашу природу која је у Адаму одбачена из Раја, а у Христу, данас, враћена у Рај, враћена на своје прво место.
Због греха смо одбачени (у првом Адаму) из Раја и данас (у Новом Адаму, Исусу Христу Господу нашем који се оваплотио и васкрсао из смрти, другом лицу/ипостаси Свете Тројице) узносимо се на небо кроз Његово Вазнесење, и тако се враћамо на позицију коју смо изгубили због греха.
Данас треба да захвалимо Господу нашем за Његову велику љубав према нама. Данас нас је вратио у Рај. За нас је важно да задржимо овај небески идентитет. Да увек знамо и схватимо да смо грађани небеског дома.
Хришћанину је важно да зна да није из овог доба већ из Царства, да има небески идентитет, његов дом је небо, његова сврха је рај, компас његовог срца је светост и спасење. Тако хришћанин живи овде на земљи. Тако је увек у стању да тешкоће живота кроз које пролази овде пренесе у живот, светлост, васкрсење и вечност.
Ово је сила наше хришћанске вере у нашег Васкрслог Бога који се вазнео на небо. Вазнесење за нас није само догађај који се догодио тек пре неколико хиљада година. Вазнесење је догађај који се дешава свакодневно у нашем животу.
И на свакој литургији чујемо свештеника како говори: „Горе имајмо срца“. Веома је важно да наше срце и ум буду усмерени ка Небу, да будемо тамо (на Небу), а не овде на земљи, где заборављамо и губимо свој идентитет и скидамо своју небеску одећу, а то је Светост.
Веома је важно да сачувамо нашу свету одећу и свој небески идентитет у времену у којем не желе да будемо верници. Не желе да будемо истинити. Желе да пратимо главни ток као и сви.
Не, децо моја!
Као што сам рекао пре неколико дана, Црква говори у свом ћутању.
Неки људи мисле да Црква ћути, да Црква не говори. Али ко вам је рекао да је Црква икада говорила, осим својим ћутањем, осим својим животом? Црква говори у Господу нашем Васкрслом из смрти. То је сила Цркве.
Децо моја, у овим временима веома је важно да будемо блиски нашем православном хришћанском идентитету и да га се држимо и не будемо површни у вери.
„Зато што смо рођени као хришћани, треба да будемо хришћани.“ Не, децо моја!
Треба да се продубимо у вери и спознамо благо нашег Православља.
А из убеђења, вере, истине и живота треба да живимо Православље.
Тако постајемо сведоци Васкрсења и постајемо светлост и со у свету.
Кад чујете Цркву, Патријаршију и вашег епископа како говоре у овој димензији, немојте мислити да ваш епископ говори у секташкој димензији, нити говори да искључује оно друго… Не, децо моја!
Ми смо једини, а посебно ја, који осећамо да је сваки хришћанин у нашој светој земљи моје духовно дете…
Јер он је дете наше Свете Цркве.
Можда нас је напустио из много разлога, међу њима су и наши недостаци, али ипак је наше дете. Имам тај осећај за сваког хришћанина на овој земљи, да је он моје дете. И зато што је моје дете, ја тако говорим и из бриге о спасењу душа…
Један од амбасадора ми је рекао „твоја љубав не допире до све твоје деце“. Одговорио сам му: „Моја љубав и права љубав немају стандард само у овом животу, јер колико ми овде живимо? 70, 80, 100, 120 година и онда ћемо отићи.
Али тамо горе ће открити ко га је волео, а ко не. У вечности ћемо открити ко нас је овде заиста волео, а ко нас је издао и преварио и одвео у пакао.”
ИЗВОР: https://otelders.org/theology-and-spirituality/what-is-the-orthodox-church-our-life-after-the-ascension-of-christ-met-christophoros/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 26.06.2022.
