Стално имамо неки презир према другима, хоћемо да се осете нижи од нас и да себе начинимо бољим и вишим. Гледамо тако на њих, док је Христос чинио другачије. Он је Самарјанки поручио, „Ти си важна, и требаш ми. Хоћу да пијем. Дај ми воде.“
Слушали смо данас део из Јеванђеља по Јовану. Чули сте дијалог који су водили Самарићанка и Исус. Заиста је у њему све пуно теологије. Али данас, хајде да заједно обратимо пажњу на то шта кажу Оци. Данас је Господ имао један сусрет и започео један разговор. Срео је Самарићанку и разговарао са њом. Пре свега ту је много препрека: Он је мушкарац, она је жена. Он је Јеврејин, она је Самарићанка, тамо где су се срели није било никога, она је грешница, а Он је знао да је прељубница. Зато јој Он и каже: „имала си пет мужева“ (Јован 4:18). Још увек Христос ништа не предузима. Он разрушава те ограде које су постојале међу њима да би је пригрлио с љубављу. Данас нас Господ учи о томе како да се сретнемо једни са другима и како да срушимо ограде и препреке које су међу нама. Шта год то било.
Суштина и главна карактеристика наше Православне вере је како да се сретнемо једни са другима на један исправан начин и како да разговарамо у љубави проткани вером. И колико нам треба таквих сусрета у окружењу, и пре свега у нашем Хришћанском дому, са породицом. Сусрет није сретање тела, као што је и разговор бесплодан без досезања љубави. Сусрет и разговор имају духовно дејство, где онај стари човек у нама, пун гордости и ега, прекида са својим лошим навикама, да би срео свог суседа рецимо.
Убијамо све у нама због љубави коју ћемо исказити у свом дому, породици, племену и уопште окружењу. Данас је Господ разговарао са Самарићанком. И обратимо пажњу како је Он то разговарао, тако да би и ми исто умели да разговарамо онако како треба. Господ је знао да је она жена, Самарјанка, грешница…итд. Она је чак дошла по воду у шести сат (по јеврејском) то јест то је поноћ по нашем, када нико други не долази на бунар, зато што би је иначе сви оговарали и осуђивали. Зато је и долазила у то време да би их избегла. Како год, Господ јој каже: „Дај да пијем“ (Јован 4:7) Шта ово значи заправо? Он ју је издигао на тај начин, говорећи јој „ти си важна“.
Видите чеда моја, како нас Гoспод учи да разговарамо међу собом. „Ти си важан. И потребан си ми.“ Она одговара: „Како то Ти, који си Јеврејин, питаш за пиће мене, Самарjaнку? (Јован 4:9). А тада и она почиње да се отвара изнутра и понижава се, и даље следи разговор са Господом који смо чули. Видели смо како ју је Господ довео до исповести и покајања. Када чујемо од других да нам нешто поверавају ми их не осуђујемо нити омаловажавамо. Ми им нећемо рећи, „ти си грешник“ или „презирем те“. Не. То је оно што је Господ открио овој жени, а што није открио Фарисејима и Садукејима који су га толико пута питали да им се открије и да им каже јасно да ли је Он Месија. Није им се открио јер је знао да имају тврда срца. Али је рекао ово Самарићанки „Ја који ти говорим, Ја Јесам“. „Ја сам Месија. Ја сам Христос.“. И преображај се десио. Ова жена, грешница, Самарјанка, преобразила се у Светитељку, Свету Фотину, што значи „просветљена“. Света Фотина, светитељка наша. Била грешница, али кроз један исправан разговор, са покајањем, љубављу и понизношћу, постала је Светитељка.
Превела редакција Чудо
otelders.org/theology-and-spirituality
