Сећаш ли се, мила,
Како је киша на прозору
Цртала потоке и реке
Док си на мојим грудима
Грејала руке меке?
Сећаш ли се, мила,
Добовале су капи кише
А ти ме грлила, плакала
И говорила: Више, још више!
Сећаш ли се, мила,
Преблизу Сунцу смо пришли,
Сјају где нестаје све,
И уплашена, нежна крила
На земљу те вратише…
Сећаш ли се, мила…
(1939)
Арсеније Савин