Ако језике човечје говорим,
А љубави немам,
Онда сам као звоно које јечи,
Или прапорац који звечи.
И ако имам дар пророштва
И знам све тајне
И све знање,
И ако имам сву веру
Да и горе премештам,
А љубави немам, —
Ништа сам.
И ако раздам све имање своје,
И ако предам тело своје
Да се сажеже,
А љубави немам,
Ништа ми не користи.
Љубав дуго трпи,
Благотворна је,
Љубав не завиди,
Љубав се не горди,
Не надима се,
Не чини што не пристоји,
Не тражи своје,
Не раздражује се,
Не мисли о злу,
Не радује се неправди,
А радује се истини.
Све сноси,
Све верује,
Свему се нада,
Све трпи.
Љубав никад не престаје,
Док ће пророштва нестати,
Језици ће замукнути,
Знање ће престати.
Јер делимично знамо,
И делимично пророкујемо,
А кад дође савршено,
Онда ће престати
Што је делимично.
Кад бејах дете,
Као дете говорих,
Као дете размишљах,
А кад сам постао човек
Одбацио сам што је детињско.
Јер сад видимо
Као у огледалу,
У загонетки,
А онда ћемо
Лицем у лице.
Сад знам делимично,
А онда ћу познати
Као што бих познат.
А сад остаје
Вера, нада, љубав,
Ово троје,
Али је од њих
Љубав највећа.
БИБЛИЈА СВЕТО ПИСМО СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА, Глас Цркве, 2007
