Ако ли случајно овдје заноћим петком,

Знајући да раном зором нећу никуд,

Боље да ми чело просвирају метком

Но да трпим немир што је у тјелу свуд.

 

Само зађе ли Сунце за розе хоризонт,

Који овдје од смога ријетко се види,

Мозак, срце и душа изађу на фронт

И боре се у мојим грудима у тишини.

 

На Сињајевини метар је снијега,

Сунчани Дурмитор зове у походе,

А ја сам овдје, у сред ничега

Па немир почне кроз груди да боде.

 

Боре се тако мозак, срце и душа

И на крају око једног се сложе

Срце ће морати да се слуша!

Следећи викенд у планину! Може!

 

 

literaryworkshopkordun.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име